Profesor dr Slobodan Pajović, sa Fakulteta društvenih nauka u Beogradu, počasni doktor Nacionalnog Univerziteta u Atini, dopisni član Akademije nauka u Paragvaju, jedan od najvećih poznavalaca geopolitičkih prilika u zemljama Latinske Amerike gostovao je u jutarnjem programu RTS-a.
Ovom prilikom govorio je o trenutnim prilikama u zemljama Latinske Amerike u vreme pandemije, ali i o osnovnim crtama post pandemijske Latinske Amerike.
- Latinoamerički kontinent decenijama živi na tankoj liniji razdvajanja između levičarskih ideja, čiji koreni sežu do oslobodilačkih borbi naroda protiv španske, portugalske i francuske kolonijalne vlasti u 19. veku. Tada su i formirane nacionalne države - kaže dr Pajović.
Dr Pajović je istakao da je "kompleksna politička i ekonomska situacija, praćena migrantskom krizom dodatno pogoršana zbog teške zdravstvene situacije. Pandemija kovid-19 postala je katalizator unutrašnje, ali i spoljne politike ovih zemalja prema svetu".
Na pitanje zašto je u Brazilu nastao mutirani soj korona virusa, dr Pajović odgovora da se on naziva "manao" soj ili amazonski soj, što je utvrđeno od strane Tropskog instituta Univerziteta u Sao Paulu i Oksfordskog univerziteta.
- On nastaje zbog intenzivnog prenošenja virusa, i zbog određenih klimatskih uslova ali i drugih okolnosti. Vrlo je važno napomenuti da je on dvostruko snažniji u prenošenju od prvobitne verzije kovid-19 i smrtnost mu je znatno jača - kaže je dr Pajović.
Profesor ističe da je cela situacija dovela do kolapsa zdravstvenog sistema u Brazilu iz više razloga.
- U Brazilu je obezbeđeno samo osnovno zdravstveno osuiguranje, sada imamo situaciju da je velika navala pacijenata. Pre samo nekoliko dana bilo je gotovo 90.000 zaraženih, skoro 1.900 mrtvih. To je katastrofalna situacija. Takođe, Brazil je vakcinisao svega 3 posto stanovništva zbog nedostatka vakcina. Sve to može da se poveže i politički. Predsednik Bolsanaro je protivnik vakcinacije i njegova krilatica je da ekonomija mora da prevlada zdravstveno stanje naroda - navodi profesor.
Što se tiče geoplotičkih promena u zemljama Latinske amerike, profesro kaže da su one su već vidljive.
- Latinska amerika koja je uvek bila deo zapada, još od Monroove doktrine iz 1823. godine, i deo hegemonističkog prostora SAD, po prvi put u 21. veku sada otvoreno ide na istok, Rusiju, Kinu i Indiju. To je nova geopolitika Latinske Amerike, koja se naziva post kovid geo politika - napominje profesor.
Profesor kaže da migantska kriza predstavlja dug istorijski problem SAD, posebno Meksika, ali i ostalog dela Latinske Amerike.
- Meksiko ima veoma značajan geostrateški položaj , ali vrlo ranjiv. Pored severne granice sa SAD, važna je i južna, sa Gvatemalom, odakle je najveći priliv migranata. Čak 80 posto migranata ide iz centalne Amerike, preko Meksika u Severnu Ameriku. Tu se nalaze razni putevi trgovina ljudima, narkoticima, organizovani kriminal - navodi preofesor dr Pajović.
Dr Pajović ističe da su za vreme administracije predsednika Trampa odnosi Meksika i SAD bili u vrlo nezgodnoj fazi, jer za Trampa su migracije bile prioritetno pitanje u odnosima sa Meksikom, što je predsednik Meksika Lopez Obrador odbacio. On je tražio ravnopravan odnos u rešavanju ovog pitanja, rekavši da to nije samo meksičko pitanje. Takva situacija dovela je do katastrofe. Prema najnovijim podacima gotovo 30.000 izbeglica je mesečno prelazilo granicu, u februaru 66.000, a u martu 92.000 izbeglica, napominje profesor.
- Možete zamisliti koji je to izazov za Meksiko usred korone, ako se uzme u obzir da je Fajzer ispunio samo 1.6 posto sklopljenih ugovora za isporuku vakcina zemljama Latinske Amerike - kaže prof. dr Pajović.
Profesor naročito napominje da je ekonomska kontrakcija, odnosno pad ekonomije, ujedno i najveći zabeleženi, skoro 8 posto - što je rezultiralo sa gotovo 40 miliona novih siromaha u Latinskoj Americi.
- U gotovo svim zemljama imali smo nerede. Sukob između progresizma i neoliberalizma je sukob de facto oko budućnosti Latinske Amerike. Neoliberalna reforma je potpuno ogolila državu, potpuno je ukinula sve državne ingerencije u odnosu na socijalnu, zdravstvenu, obrazovnu sferu. Dok su progresivne vlade koje su početkom 21. veka počele da dolaze na vlast, uz već revolucinaran bolivarijanski režim u Venecueli, obnovili državu i dali državi protagonizam u rešavanju nagomlilanih socijalnih problema. Tu imamo sukob između neoliberalne doktrine, koji u prvi plan stavlja tržište i imamo jednu politiku koja pokušava da reši socijalna pitanja i da smanji procenat siromaštva - objašnjava profesor Fakulteta društvenih nauka u Beogradu.
Profesor dalje objašnjava da je upravo kovid pokazao da SAD nisu u stanju da održavaju hegomoniju u celom svetu.
- Imamo primer u Argentini, gde se predsednica okrenula ruskom Sputnjiku. Ona je u svoja dva mandata razvila odlične odnose sa Rusijom. U Brazilu, bez obzira na desničarskog predsednika, imamo guvernera najbogatijeg dela Brazila, Sao Paola, koji se okrenuo Kini. To znači da dolazi do formiranja novih geoekonomskih prostora na tlu Latinske Amerike, koji nisu pod američkim uticajem - kaže prof. dr Pajović i dodaje:
- Na primer pitanje opstanka revolucije u Venecueli. Tu je došlo je do balansa interesa u okviru Latinske Amerike, tako da režim Nikolasa Madura više nije tako izložen mogućnosti strane vojne intervencije, kao što je to bilo na početku mandata predsednika Trampa - objašnjava profesor Fakulteta društvenih nauka.
Profesor je napomenuo da je malo poznato da je i Turska prisutna u Latinskoj Americi, Iran, pa i Indija. To su novi politički i ekonomski akteri koji na neki način utiču da dolazi do balansa u hegemoniji SAD, ističe profesor Pajović.