Nije tajna da je poslednjih godina došlo do znatnog urušavanja odnosa između Rusija i SAD. Iako se kao zvaničan razlog tome ističu krize u Ukrajini i Siriji, nezvanično je u pitanju rastuća moć Rusije koja sve više parira američkoj i preti hegemonističkom položaju koji SAD uživaju u svetu od raspada Sovjetskog saveza.
Najnoviji raspad u odnosima dogodio se u Siriji. Kako je saopštio Stejt dipartment, Amerika prekida bilateralne odnose sa Rusijom jer se, po njihovim rečima, Moskva ne pridržava svojih obaveza u Siriji, pa su se zbog toga SAD odlučile na ovaj dramatični potez.
Iako ovo ne znači i potpuni prekid u odnosima, koji nije postojao ni u najtežim trenucima Hladnog rata, može se očekivati dalje urušavanje u odnosima dveju sile ali, što je još gore, haos se ponovo vraća u Siriji gde obe zemlje sprovode odvojene vojne intervencije bez neke ozbiljne koordinacije.
Dovoljna je samo jedna greška, kao nedavno "slučajno" bombardovanja sirijskih snaga od strane američkih aviona da stvar izmakne kontroli, jer sledeći put umesto sirijskih mogu biti ruske trupe ili avioni. A onda, svašta može da se desi, pa čak i otvoreni rat.
Ako zaista dođe do rata između Rusije i SAD, gde bi on počeo? Odnosno, na kojim frontovima bi do prvih bitaka došlo?
Pretpostavimo za početak da bi taj rat bio vođen isključivo konvencionalnim sredstvima, odnosno da nuklearna oružja neće biti korišćena ili će biti korišćena samo u krajnjem slučaju, kada diplomatija propadne ili opstanak jedna od strana učesnica bude doveden u pitanje.
Prepostavimo i to da će vojni savezi i dogovori biti poštovani od svih strana, a tu se pre svega misli na zemlje NATO saveza koje moraju da brane ostale članice koje se nađu u ratu.
Kada bi rat između Sjedinjenih Država i Rusije počeo danas, prva mesta u kojima bi došlo od sudara dveju vojski bile bi zemlje ili teritorije u kojima se interesi dve supersile poklapaju. U Evropi, to su zemlje Baltika, Istične evrope i Balkana sve do Crnog mora; na Bliskom istoku, to bi bio sukob ruskih ekspedicionih snaga u Siriji i američke anti-IS koalicije; na Dalekom istoku, to bi bi sukob ruskih pacifičkih snaga i američkih snaga u Japanu i Južnoj Koreji koje su tu prisutne još od završetka Drugog svetskog rata; na kraju, tu je potez Beringovo more i Atlantik, gde je najkraća prirodna granica između dve države.
Prve bitke u Evropi
U Evropi, snage NATO saveza na Baltku i u državama koje se graniče sa Rusijom našle bi se prve na udaru, kao i ruska isturena oblast Kalinjingrad gde je Moskva postavila raketne sisteme Iskander. Ako bi Ukrajina napravila kobnu grešku i svrstala se na stranu Zapada u ovom sukobu, momentalno bi postala bojno polje na kojem bi se sručile vojske Istoka u Zapada i tada bi građanski rat u ovoj zemlji zaista postao svetski.
Takođe, Litvanija, Estonija i Letonija našle bi na prvim linijama fronta.
Srbija i BiH bi pre ili kasnije ušle u rat voljno ili nevoljno upravo zbog prisustva vojnih snaga SAD i NATO na njihovoj teritoriji i pitanje je da li NATO poštovao vojnu neutralnost Srbije.
Snagama iz Crnog mora i Kavkaza, ruska strana bi udarila na Rumuniju i Bugarsku gde su stacionirane američke antibalističke rakete. Pomoć ovim relativno izolovanim članicama pakta najpre bi stigla od snaga iz BiH i baze Boundstil na KiM. To bi značilo da, kada bi Rusi brzo izbacili iz stroja snage u Rumuniji i Bugarskoj, sledeći na meti bi se našle zapadne vojne instalacija koje se nalaze na teritorijama na kojima žive Srbi, a koje moraju da se unište kako bi se obezbedila kontrola nad Balkanom sve do Mediterana i time odsekle snage NATO-a u Turskoj i Grčkoj.
Prve bitke na Bliskom istoku
Kako su snage SAD, Turske i Rusije već aktivne u Siriji i Iraku, svi vojni resursi upereni protiv Islamske države bili bi okrenuti u međusobnom sukobu za kontrolu.
S obzirom da su ruske snage ograničene na dve baze u Siriji, našle bi se u lošijem položaju u odnosu na američko-turske snage u regionu, ali pomoć bi im ubrzo stigla preko Kavkaza, gde bi kao posledice rata lokalni konflikti u Nagorno Krabahu (Jermenija i Azerbejdžan) i Gruziji (odcepljene proruske republike) ponovo izbili ne bi li se "izravnali računi" iz prošlosti i iskoristila situacija očigledne globalne nestabilnosti.
Prve bitke na Dalekom istoku
Američke snage na Okinavi (Japan) i u Južnoj Koreji u miru su bile deo politike obuzdavanja Rusije, a u ratu se mogu koristiti kao prethodnica napada na ruski Daleki istok i sedišta ruske pacifičke flote Vladivostok.
Sukobu u ovom delu svetu vrlo lako bi mogle da se uključe i susedne države poput Severne i Južne Koreja, ali i Japana, koji osim što je gost-država najvećeg dela američkih snaga u regionu, takođe ima nerešenih teritorijlanih pitanja sa Rusijom oko Kurilskih ostrva.
Kako bi se u ovom potencijlanom sukobu ponašala Kina, ostaja da se vidi. Jedno je sigurno, Peking će znati kako da najbolji način iskoristi date okolnosti.
Prve bitke na potezu Beringovo-Čokotsko more i Atlantiku
Ovaj deo sveta predstavlja geografski najbliže tačke graničenja između dva potencijalna rivala i najlogičniju tačku za pokretanje invazija - ako ne računamo na evropski kontinent. Ipak, zbog toga što je najlogičniji korak, ali i činjenice da se sa obe strane mora nalaze teritorije sa izuzetno negostoljubivim terenom pod snegom i ledom, to je takođe i mesto gde je najmanje varovatno da će do nekakvih invazija doći, iz potpuno istih razloga.
Ovde će najverovatnije izbiti prve masovne bitke na otvorenom između američke i ruske avijacije i mornarice jer obe sile u ovom delu sveta, zbog blizine granice, imaju šaroliku plejadu ratnih mašina spremnih upravo za ovakve oružane sukobe.
Nakon ovih početnih vojnih operacija u mogućem ratu između Rusije i Amerike, dugoročno je teško predvideti kako će teći dalji tok sukoba. Svaka država ima ratni plan koji pokriva ove detalje ali retko je primera u svetu kada je u ratu sve išlo po planu.
Bilo kako bilo, u ratu između Rusije i Sjedinjenih Država, najveći gubitnik će svakako biti čovečanstvo.