Španac Markos Rodrigez Pantoha danas ima 72 godine i stanuje u kućici u Rantu, u galicijskoj provinciji Orense. Ipak, nije oduvek tako živeo. Njegovo životno iskustvo, gubici, vukovi i današnji život, koji mu se nimalo ne sviđa, zavređuju svetsku pažnju.
Pročitajte i:
Rodrigezova majka umrla je kada je imao tri godine. U to vreme živeli su blizini Kordobe. Otac nije želeo da preuzme brigu o njemu. Našao je novu ženu, a dečaka ostavio pastiru, koji je čuvao 300 koza. On ga je naučio kako se raspiruje vatra i pravi alat. Kada je pastir preminuo, Rodrigez je bio prepušten sam sebi. Imao je samo sedam godina.
Njegova priča podseća na "Knjigu o džungli". Dvanaest godina živeo je u čoporu vukova. Prihvatili su ga kao brata, jedna ženka ga je hranila. Spavao je u pećini i naučio je kako da preživi. Naučio je koji su plodovi i pečurke jestivi, a koji ne.
"Najsrećniji period njegovog života" naglo se završio kada je imao 19 godina. Civilna policija ga je našla i istrgla iz okruženja na koje je bio naviknut.
Danas ne može da se snađe u svetu ljudi. Kaže da se razočarao u ljude, zato što su toliko hladni, i da mu je bilo lakše s vukovima, dok je go do pasa i bosonog lutao divljinom.
- Stopala sam umotavao samo kada bi me zabolela od hladnog snega. Noge su mi toliko ogrubele da je udarac u kamen bio isti kao šut u loptu - priča on.
UŽAS U MEKSIKU: Meštani NA SMRT pretukli četiri lopova
Do danas nije preboleo rastanak od vučje porodice. Kasnije je pokušao da im se vrati, ali više ništa nije bilo kao nekada.
- Mirišem kao čovek, nosim parfem - objašnjava.
Njegov slučaj je jedinstven i o njemu se malo pisalo. Nemačko-španski film "Entrelobos" (Među vukovima) Herarda Olivaresa snimljen je po njegovom životu. Kaže da mu je danas život mnogo teži nego dok je živeo u žumi.
- Ljudi mi se podsmevaju zato što ništa ne znam o politici i fudbalu - kaže on i dodaje da se najbolje oseća među decom.