Od senatora iz Delavera, potpredsednika SAD, kandidata Demokratske partije na predsedničkim izborima 2020. godine, do predsednika SAD.
Put kojim je išao demokrata nije bio kratak, a ni lak.
Svedoci smo skorašnjih dešavanja u Americi. Gledano ne samo sa političkog aspekta, već i sa socijalnog, kulturnog i ekonomskog, ova godina će ući u anale američke države.
Džo Bajden je posle turbulentnih dešavanja izašao kao pravi pobednik, na dostojanstven način borio se i zastupao svoju ideologiju do samog kraja – konačnih rezultata.
I sada kada je sve već poznato, sam ishod izbora, političke prilike u SAD, određene smernice kojima će Sjedinjene Države ići, ostaje samo da se rezimira i sumira – šta će dobro proisteći iz Bajdenove pobede?
Mnogi su pobedu demokrate doživeli negativno, misleći da će njegova administracija porušiti izbalansirani svet. Prvo, svet nije bio izbalansiran, samo ga je američka javnost takvim činila. Drugo, sasvim je sigurno da Bajden neće preduzimati najrevolucionarnije poteze za ostvarenje sopstvenih ciljeva, pa shodno tome nema razloga za strah, koji se mogao osetiti u pojedinim zajednicama.
Bajden će se najpre okrenuti poljuljanom poretku u sopstvenoj državi. To je prvi i primarni cilj njegove administracije, i oni će na tome raditi sve vreme svog mandata, ukoliko je to potrebno.
Najpre će početi sa gorućim pitanjem, koje se sasvim logično nametnulo kao najvažnije, pandemija svetskih razmera usled širenja kovid-19 virusa.
Opšte poznata je činjenica koliko je zdravstveni sistem u SAD surov i nepristupačan građanima. Bajden je odmah najavio na koji način će početi da menja stvari u tom pogledu. Plan je da se obezbedi što više testova, eliminisati troškove kada je reč o lečenju podmuklog virusa, ubrza rad na pronalaženju dobre vakcine, kao i da se pravilno rasporede zaliha medicinske opreme i lekara.
Veoma važna rasna pitanja takođe počinju da se uređuju dolaskom Bajdena. I već sada se može osetiti boljitak, iako predsednik nije zvanično ušao u ovalnu sobu. Čini se da su ljudi na ulicama rasterećeniji i stvara se osećaj sveopšteg zadovoljstva.
Bajden je već najavio unapređivanje položaja pripadnika latinoameričke, afroameričke, indijske, jevrejske, muslimanske i azijsko-pacifičke zajednice. On obećava ukidanje sistemskih nejednakosti u zdravstvu, sudstvu, prosveti i drugim oblastima.
I dok svojim delima Bajden već potvrđuje da ne odustaje od svojih predizbornih obećanja, poput dovođenja isključivo žena u medijski tim predsednika i potpredsednice, ili obećanja da će započeti borbu za ukidanje smrtne kazne, mnogi spoljni faktori obazrivo posmatraju i postavljaju jedno pitanje. Dobro, Amerikanci su okrenuli novi list, čini se da su zadovoljni sopstvenim izborom, ali šta je sa blagostanjem čitavog sveta?
Konkretan odgovor ne može rafalno iznići, a isto tako on ne može biti permanentan. Ali, sasvim sigurno može se uočiti da se stvari i ovde kreću na bolje.
Spremnost Džoa Bajdena na saradnju sa Kinom po krupnim pitanjima već je smanjila tenzije između dve super sile.
Ipak, Bajden nije čovek "od juče". Za razliku od Trampovog pristupa, kojim je želeo da Vašington nametne kao jedinog i pravog uticajnog lidera, Bajden bi mogao raditi na oporavku nekih savezništava, koja bi mogla da se pokažu kao mnogo efikasnija u suzbijanju kineskih ekonomskih ambicija, što bi razvilo jednu zdravu konkuretnost na globalnom tržištu. Od takve zdrave konkurencije svi bi mogli da profitiraju.
Kada je reč i o drugim vodećim svetskim liderima među državama, odnos Bajdenove Amerike neće bitno promeniti postojeće tokove.
Iz stavova koje je Bajden iznosio sve vreme, i koje i dalje zastupa, zaista se može izvući zaključak da SAD ne žele stvari da posmatraju kroz prizmu nacionalizma ili suverenizma. Bajdenova Amerika ne želi da vodi ratove na nacionalnoj osnovi i da veliča super naciju u odnosu na druge.
Pored rešavanja situacije pre svega u sopstvenoj kući, Amerikanci će nastojati da utiču na rešavanje konkretnih problema sa kojim se cela planeta suočava. U istoj meri kao i njeni globalni partneri.
Klimatske promene, zdravstvena zaštita, rasna, polna i bilo koja druga jednakost, imigraciona politika, energetska politika, fer konkurencija su ključne stvari koje će Bajdenova Amerika nastojati da rešava, pre svega unutar granica svojih država.
Na taj način SAD mogu postati primer drugim državama u rešavanju ovih pitanja, mogu neposredno ili posredno da utiču da se takva pitanja rešavaju i na globalnom planu, što zaista nije oličenje loše vođenje politike, već naprotiv, primer kako se vodi borba za demokratičnost jednog društva ili svetskog poretka.