Ruska agencija "Roskosmos" objavila je dokumenta o lunarnom programu Sovjetskog Saveza koji je, kako se navodi, nameravao da krajem šezdesetih godina prvi na svetu postavi astronomsku opservatoriju na prirodnom satelitu Zemlje.
Na sajtu državne agencije nalazi se 46 dokumenata, kao i fotografije, ilustracije i video-hronike posvećene misiji.
- Predloženi tehničko-organizacioni pravac radova pružiće realne mogućnosti za stvaranje prve na svetu lunarne opservatorije već 1968-1969. godina. Takva opservatorija će postati prototip za buduće lunarne stanice, namenjene obavljanju trajne i sveobuhvatne službe Sunca, Zemlje (za meteorologiju i druge svrhe), planeta i zvezda - navedeno je u dokumentu, koji je potpisao direktor Centralnog naučno-istraživački instituta za mašinstvo Jurij Mozžorin 1967. godine.
Takođe je istaknuto da je Mesec prirodna prilično stabilna platforma za astro-teleskopske sisteme, kao i da se sa njega može posmatrati bilo koji objekat u svemiru tokom skoro 14 dana. On omogućava da se sprovode astrofizička istraživanja bez uticaja atmosfere.
Astronomska opservatorija trebalo je da bude napravljena na bazi lunarnog modula E-8 i lansirana na Mesec pomoću rakete-nosača "Proton-K".
Prema deklasifikovanim dokumentima, planirano je da prva sovjetska lunarna baza, koja je trebalo da bude raspoređena 70-ih godina, omogući boravak za tri kosmonauta tokom 20 dana.
- Težina lunarne stanice je osam tona, vreme boravka na Mesecu - 20 dana, broj kosmonauta-istraživača - tri - navedeno je u dokumentu.
Prema dokumentu, prva lansiranja u sklopu formiranja lunarne baze trebalo je da se dogode 1973. godine. Međutim, planovima nije bilo suđeno da se ostvare. U periodu od 1969-1972. godine, sva četiri lansiranja superteške rakete-nosača N-1 s kosmodroma Bajkonur završila su se nezgodom, usled čega je sovjetski lunarni program zatvoren.