Evropljani su se, kao i mnogi drugi širom sveta, nadali boljoj i srećnijoj 2021. nakon dugih meseci bolesti, smrti i ekonomske bede povezane sa pandemijom korona virusa. Ali do sada ova godina bila je podjednako teška za Evropsku uniju, i to na više kovid-frontova.
Obećanih 2,6 milijardi doza vakcine EU do sada nije uspela da obezbedi i u sprovođenju vakcinacije znatno zaostaje za Izraelom, Velikom Britanijom i Amerikom. Brojne članice EU posrnule su i na nacionalnom nivou, jer ne uspevaju brzo da vakcinišu građane ni onim cepivima koje su uspele da nabave.
Za sve to vreme virus nastavlja da se širi i odnosi živote.
U petak su italijanski premijer Mario Dragi i nemački ugledni Institut za infektivne bolesti Robert Кoh potvrdili da se njihove države nalaze u trećem talasu pandemije. Ograničenja u Italiji biće pooštrena od ponedeljka, a totalno nacionalno zaključavanje planirano je za Uskršnji vikend.
Zemlje centralne i istočne Evrope, ponosne na učinak tokom prvog talasa prošlog proleća, sada su teško pogođene. Poljska i Mađarska zabeležile su ozbiljne skokove infekcija, dok Češka i susedna Slovačka beleže neke od najviših stopa smrtnosti po glavi stanovnika na svetu.
To sigurno nije bilo ono što je Evropska komisija imala na umu kada je u junu objavila "Evropsku strategiju za ubrzavanje razvoja, proizvodnje i primene efikasnih i sigurnih vakcina protiv kovida-19“.
U to vreme mnogi su se podsmevali Velikoj Britaniji jer nije, kao odlazeća članica, prihvatila poziv iz Brisela da se pridruži centalizovanij šemi nabavka vakcina za ceo blok. Deset meseci kasnije, na naslovnici nemačkog "Bilda" stoji naslov: "Draga Britanijo, zavidimo vam".
Ove reči dolaze iz zemlje koja na čelu ima naučnicu Angelu Merkel i koja je na početku pandemije izgledala kao uzor efikasnog postupanja sa zdravstvenom krizom.
Debata u Nemačkoj postala je veoma politizovana uoči opštih izbora u septembru. Generalni sekretar Socijaldemokratske partije, ogorčeni izborni rival Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel, najavio je da Nemačka nikada nije smela da dozvoli da Evropska komisija kupuje vakcine u njeno ime. Vicekancelar Olaf Šolc je, kako se izveštava, EU plan vakcinacije opisao kao "totalno s**nje".
Pre nekoliko nedelja bilo je reči o tome da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen verovatno morati da podnese ostavku zbog činjenice da su isporuke vakcina ugovorene sa proizvođačima kasnile. Evropski političari i glasači želeli su da znaju zašto je Velika Britanija uspela da dobije sve svoje vakcine, a EU nije.
Ali raspoloženje EU se od tada polako menja. Fon der Lajenova je, doduše sa zakašnjenjem, priznala da su napravljene greške, a i pojedine članice priznaju da dele krivicu jer ih je Brisel konsultovao pre nego što je u njihovo ime pregovarao sa proizvođačima.
Jedan EU diplomata rekao je za Bi-Bi-Si da je frustracija koju osećaju Evropljani razumljiva.
- Ne želimo da naši voljeni budu izloženi virusu, dok su ljudi u drugim delovima sveta zaštićeni vakcinama kojima mi ne možemo da pristupimo - rekao je, ali dodajući ipak da je Komisija odradila "odličan posao".
- Nesumnjivo. Ali složenost EU ima svoju cenu - kazao je.
Komisija je žestoko kritikovana da je previše birokratski pristupila ugovorima sa proizvođačima i da se previše fokusirala na AstraZeneku, koja je na kraju najviše "zavrnula slavinu" za EU.
Međutim, upućeni u kažu da su mnoge članice prvobitno favorizovale AstruZeneku kao jeftiniju opciju. Fajzerova vakcina smatrana je skupom i rečeno je da su brojne zemlje smatrale da Nemačka želi da zaradi na tim ugovorima (Fajzerova vakcina napravljena je u saradnji sa nemačkom kompanijom Bajontek).
U petak je austrijski kancelar Sebastijan Кurc optužio Komisiju da ne deli vakcine prema veličini populacije, kao što je bilo obećano, već "kao na pijaci". A Evropska agencija za lekove (EMA) neprestano je na udaru kritika zbog toga što "sporo“ odobrava vakcine.
Sada kada je niz zemalja EU pokazao interes za vakcine iz Rusije i, u manjoj meri, iz Кine, slovački premijer Igor Matovič najavio je da želi da pošalje "malu poruku šefici EMA": "Draga Krista, svi bismo bili veoma srećni da promenite radno vreme narednih meseci na 24 sata dnevno i 7 dana u nedelji. I da odobravate vakcine ne za tri meseca, već za tri nedelje. Pitanje je života i smrti ".
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trenutno skladišti na desetine miliona doza vakcina, čije odobravanje u Americi ostaje neizvesno, što frustrira saveznike svetske sile koji kažu da bi te doze trebalo iskoristiti za spašavanje života u inostranstvu.
Vakcina kompanije AstraZeneka dobila je hitnu dozvolu od Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, ali ne i od američkih regulatora. Mnoge savezničke zemlje sada pritiskaju Bajdena da podeli zalihe te vakcine, podećajući ga da već ima dovoljno doza tri već odobrene vakcine (Fajzer, Moderna i Džonson i Džonson) da pokrije odraslu populaciju Amerikanaca do maja, a celokupno stanovništvo do kraja jula. Mnogi ističu da će ovo američko grčevito zadržavanje viška doza samo ići u korist geopolitičkim rivalima Rusiji i Kini.
AstraZeneka kaže da su američke vakcine "u vlasništvu" američke vlade i da bi za njihovo slanje u inostranstvo bilo potrebno odobrenje Bele kuće.
Iako je EU željna ponovnog uspostavljanja plodnog transatlantskog odnosa nakon mandata Donalda Trampa, Bajdenov pristup vakcinama neki u Evropi vide kao nastavak Trampove politike "Amerika na prvom mestu“.
Preko 10 miliona doza vakcine AstraZeneke skladišti se u Americi, dok britansko-švedski farmaceutski gigant ponovo najavljuje da će proizvodni problemi i ograničenja izvoza dodatno smanjiti planirane isporuke vakcine za EU. Kompanija je u subotu upozorila da se suočava sa nedostacima u evropskom lancu snabdevanja zbog "rezultata nižih od očekivanih u proizvodnom procesu" i nada se da će delimično nadoknaditi nabavku vakcina iz svoje globalne mreže.
Bajden je nedavno rekao da će se vakcine podeliti sa ostatkom sveta samo ako se pojavi višak nakon što svi Amerikanci budu podmireni. Ovo je naišlo na kritike američkih suseda Кanade i Meksika, koji su bili primorani da traže vakcine proizvedene na drugim kontinentima, umesto da se oslone na svog prvog prvog komšiju.