Tokom prvih pet godina na vlasti, kineski predsednik Si Đinping sreo se sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom tačno nula puta. Njegova administracija često je osuđivala nuklearne probe Severne Koreje i glasala je za strože sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u saradnji sa Sjedinjenim Državama.
Odbojnost je bila uzajamna. Severnokorejska državna novinska agencija KCNA osvrnula se na "apsurdne i bezobzirne primedbe" Kine u vezi sa njenim nuklearnim programom i pretila "teškim posledicama" ukoliko se veze pogoršaju dalje.
Kimov režim izabrao je kinesku novogodišnju noć 2016. godine, da lansira satelit, mesec dana nakon sprovođenja nuklearnog testiranja. U 2017. godini, Severna Koreja je detonirala drugi uređaj samo nekoliko sati pre nego što je Si Đinping trebalo da se obrati velikom međunarodnom samitu u južnoj Kini. Naravno, Kina je i dalje bila daleko najznačajniji trgovinski partner Severne Koreje, ali odnos im nije bio najbolji. Si nije želeo da Kim bude zbačen, ali i nije želeo ni da bude viđen sa njim.
A onda, u martu 2018. godine, predsednik SAD Donald Tramp je objavio da će se sastati sa liderom Severne Koreje. Istog meseca Kim se ukrcao na svoj oklopni voz da bi otputovao u Peking na sastanak sa Sijem. To je bio prvi put da je napustio zemlju od kada je postao lider, i to je bio početak zajedničke diplomatske kampanje. U narednih 15 meseci, Si i Kim su se sreli još tri puta u Kini, svaki susret je detaljno dokumentovan i promovisan od strane njihovih propagandnih timova. Sada se Si kreće u suprotnom pravcu, postajući prvi kineski lider koji putuje u Severnu Koreju nakon više od jedne decenije. Si je doputovao u dvodnevnu državnu posetu - još jednom - dodeljujući dalji legitimitet Kimovom režimu, piše "Forin polisi".
Kim više nije izgnanik. On je i dalje nemilosrdni diktator sa nuklearnim, hemijskim i biološkim oružjem - i ne libi se da naredi egzekuciju članova sopstvene porodice. Ali ovih dana, on takođe voli da ga vide kao državnika. Dvaput se sastao sa predsednikom Sjedinjenih Država; njih dvojica su sedeli u Hanoju i Singapuru kao ravnopravni, kao što je porodica Kim već dugo govorila da će se to desiti, kada severnokorejski narod postane nuklearna država.
Kada je vrhovni lider Severne Koreje putovao u Rusiju u aprilu, dočekali su ga počasna straža i raskošan banket, čiji je domaćin bio njegov kolega, predsednik Vladimir Putin. Lideri velikih svetskih sila sve više žele da pokažu kako imaju uticaj na Kima ili makar uzajamni odnos, dok su ga ranije izbegavali.
Pristajući da se sastane sa liderom Severne Koreje, Tramp je takođe pomogao da se Kim "normalizuje", signalizirajući da je mladi despot neko sa kim se treba suočavati, želeli vi to ili ne.
Međutim, kako se Kim sve više stvara veze sa svetom, kineski lider Si Đinping sve više pokušava da demonstrira da svi putevi do Severne Koreje i dalje idu preko Kine i da se interesi Pekinga ne mogu ignorisati ni u kakvim budućim pregovorima.
Ti interesi uključuju Severnu Koreju bez nuklearnog oružja, ali ne po svaku cenu, a pogotovo ne pod uslovima Trampove administracije. Glavni prioritet Kine za Korejski poluostrvo ostaje stabilnost - izbegavanje sukoba i kolaps režima. I dokle god postoji naznaka napretka koja može da spreči pretnju američke vojne akcije, zaista nema podsticaja da Peking insistira na nečemu dodatnom.
Ova kineska politika je takva zbog drugog velikog geopolitičkog pomaka - onog u odnosu između Kine i Sjedinjenih Država. Dok je 2017. godine Tramp i dalje pretio Severnoj Koreji američkim "vatrom i besom" zbog nuklearnih testiranja, kineskog predsednika je nekoliko puta pohvalio i rekao da je on "veoma poseban čovek" i da su prethodni predsednici SAD, a ne Kina, bili krivi za trgovinski deficit između dve zemlje.
Sada se Si suočava sa intenzivirajućim trgovinskim ratom sa SAD kao i sa predstojećim osetljivim datumima godišnjica nemilih događaja u Kini i masovnim protestima u Hong Kongu.
Kako nade o trgovinskom sporazumu sa Vašingtonom blede, Kineska komunistička partija (KPK) počela je da priprema zemlju za period dugotrajnog ekonomskog bola. Tu na scenu stupa odnos Sija i Kima.
U izveštajima o trgovinskom sporu, novine i televizijski kanali kontrolisani od strane KPK počeli su sve više da podsećaju na Korejski rat - ili na rat kako bi se "oduprlo američkoj agresiji i pomoglo Koreji", kako je u Kini poznat sukob.
Otišli su tako daleko da su emitovali filmove iz ere Mao Cedunga o Korejskom ratu u udarnim terminima, koji prikazuju hrabre kineske navodno dobrovoljne snage koje se bore protiv "američkih imperijalističkih agresora".
Objašnjavajući iznenadne promene u rasporedu, CCTV-6, glavni državni filmski kanal, rekao je da "koristeći umetnički oblik filma" pokazuju odjek sadašnjosti.
Istovremeno novine i sajtovi pišu o američkom "nasilničkom ponašanju" i podsećaju na to kako su se kineski vojnici u Korejskom ratu borili protiv američkih i hrabro branili svog suseda.
U ovom narativu je Kini Severna Koreja postala politički veoma korisna. Zbog toga Sija više nije sramota da stane rame uz rame sa Kimom. sam američki predsednik je to već dva puta učinio. A obnavljanjem saveza Kine i Severne Koreje, Si se uspostavlja kao ključni globalni igrač kada treba da se rešava problem sa Pjongjangom. To je dobra vest za Kima koji želi da ga svi vide kao poštovanog šefa države. Ali to nijedobra vest za Trampa ili bilo koga ko očekuje da se Kim uskoro odrekne nuklearnog oružja.
BONUS VIDEO: Oni su GENIJI koji su promenili svet, ali su stradali od sopstvenih izuma