Ropstvo nije zločin u gotovo polovini država, pokazalo je danas objavljeno istraživanje o svetskim zakonodavstvima, pozvavši zemlje da reše pravne rupe koje omogućuju kriminalcima da izbegnu kaznu.
Mnoge države nemaju zakone koji kriminaliziraju i kažnjavaju vlasništvo ili kontrolu nad drugom osobom, pokazala je baza podataka platforme Antislavery in Domestic Legislation, lansirana u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
- Ropstvo je svugde daleko od ilegalnog, a nadamo se da će naše istraživanje nadići taj popularni mit - rekla je Katarina Švarc, istraživač Rights Lab-a, sa Univerziteta u engleskom gradu Notingemu, koji je predvodio rad na bazi podataka.
- Mnoge će iznenaditi da ne postoje kazneni zakoni u svim državama koje bi trebalo da optužuju, osuđuju i kažnjavaju pojedince koji su podvrgavali ljude najekstremnijim oblicima izrabljivanja - dodala je.
Trenutno je na svetu 40 miliona modernih robova, pokazuju procene Međunarodne organizacije rada i fondacije "Hodaj slobodno". To uključuje i one koji su primorani na rad ili brak.
Dokidanje modernog ropstva do 2030. godine bilo je jedno od globalnih ciljeva koji su članice UN-a jednoglasno prihvatile 2015. godine.
No iako su u svetu ukinuti zakoni koji su dopuštali ropstvo, istraživači tvrde da veliki deo od ukupno 193 članice UN-a nije eksplicitno kriminalizovao ropstvo i druge načine izrabljivanja.
Zakoni protiv ropstva ne postoje u 94 države, gotovo polovini UN-a, upozoravaju članovi Rights Laba, koji su sarađivali i s australijskim univerzitetom Monash.
Pokazalo se i kako gotovo dve trećine država nisu kriminalizovale ni neku od četiri prakse povezane s ropstvom - kmetstvo, dužničko ropstvo, nasilne brakove i trgovinu decom - osim u slučajevima trgovine ljudima.
Naučnici su istaknuli kako gotovo sve države imaju zakone protiv trgovine ljudima.
No posledica pravnih rupa koje postoje su optužnice indirektnim putem, na temelju povezanih zakona, a u nekim slučajevima kriminalci mogu izbeći kaznu za eksploataciju, upozorava Švarc.
- Izveštajem se želi istaknuti kako se razumevanje pojma "ropstvo" proširilo te sad uključuje i druge vrste izrabljivanja, no da zakoni to nisu popratili - rekao je Jakub Sobik, portparol humanitarne organizacije Anti-Slavery International.
Sobik naglašava kako odgovor nije jednostavno pooštriti zakone.
- Ropstvo po svojoj prirodi želi eksploatisati one koji nisu obuhvaćeni vladavinom prava - rekao je.
- Potrebne su mere širokog raspona koje će adresirati veći kontekst i sistemske razloge koji ljude čine ranjivima da budu prevareni, te da ih druga osoba zatoči i kontroliše - zaključio je.