Julija Gorina (24) misteriozno je nestala 1999. godine dok je sa ocem putovala vozem između dva sela u Belorusiji. Dvadeset godina kasnije srela je ponovo svoje roditelje nakon što je njen dečko Ilija Krukov (31) uradio jednostavnu pretragu na internetu.
Čim su pronašli njene roditelje, Julija Gorina i njen dečko, koji žive u Rusiji, odmah su stupili u kontakt sa policijom u Belorusiji i posle nekoliko dana dobili informacije o njenoj pravoj porodici.
- Pretpostavila sam da ih je policija obavestila da ih tražim, ali sam bila neodlučna da pozovem - ispričala je Julija.
Julija je skupljala hrabrosti da pozove roditelje, a onda je njen telefon zazvonio.
- Prvo se javila neka žena koja je predala telefon mojoj majci. Plakala je i zahvaljivala porodici koja me je usvojila i gajila sve ove godine. Bilo je veoma emotivno - dodala je Julija.
Nije prošlo mnogo vremena, a Julija je otputovala u Belorusiju gde je DNK analizom potvrđeno da je zaista pronašla biološke roditelje.
Susret Julije sa majkom i ocem bio je veoma dirljiv. Njena mama je kroz suze rekla da nikada nije prestala da veruje da će pronaći ćerku koja je zahvalna i na biološkim roditeljima i na ljudima koji su je odgajili. Sa majkom je porućila da čuda definitivno postoje.
Julija Gorina i dalje živi u Rjazanju, ne planira da se vrati u Belorusiju, ali se svakodnevno čuje sa roditeljima.
Njen nestanak je i dalje misterija, a ovo su detalji.
Julija Gorina je davne 1999. godine kao Julija Mojisejenko putovala sa ocem koji je tokom puta malo popio pa je zadremao. Kada se probudio, video je da nema njegove ćerke, a da je njegova odeća krvava.
Policija je posumnjala da je otac kriv za nestanak ćerke, ali je analizom dokazano da krv na njegovoj odeći nije bila nije Julijina. S obzirom da je zaspao u alkoholisanom stanju, nije mogao da se seti da li se potukao sa nekim. Nije mogao da se priseti bilo kakvog detalja.
Juliju su tražili po celoj zemlji, ali bez uspeha. Njena majka je svuda postavljala fotografije ćerke i insistirala je da se njena porodica preseli jer su živeli u blizini želežničke stanice pa nije bila u stanju da svakog dana posmatra vozove koji su je podsećali na tragediju.
Iste godine kada je Julija nestala, u malenom mestu Rjazanj, koje je od Minska udaljeno 1.000 kilometara, na železničkoj stanici pronađena je četvorogodišnja devojčica koja je bila u stanju da izgovori ime kao i ime majke i oca, ali nije znala da kaže odakle je.
- Nisam tada znala da sam iz Belorusije. Ne znam kako, ali u ruci sam držala pečat neke biblioteke koja se nalazila u naselju pored Rjazanja, verovatno sam ga našla negde. Zbog toga niko nije mogao da pretpostavi da sam iz Belorusije, svi su mislili da sam iz Rjazanja ili okoline - rekla je Julija.
Kako je Juliju život spojio sa novom porodicom?
U Rjazanju je, u jednoj od gradskih apoteka, radila Irina Alpatova koja je imala sina sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ssvojevremeno je rekla da će, ukoliko joj sin preživi, usvojiti dete kao znak zahvalnosti Bogu.
Kada je njen sin ozdravio, otišla je u dom za nezbrinutu decu, tražila je bilo koje dete, a procedure za usvajanje u Rusiji tada nisu bile zahtevne kao danas. Usvojila je Juliju.
Julija je Irini često kroz razgovor iznosila detalje o putovanju vozom, govorila joj je da je bila sa nekim muškarcem i ženom, da su spavali po napuštenim zgradama, prosili i krili se od policije, i da su je upravo oni ostavili na železničkoj stanici u Rjazanju.
Devojčica je dobila prezime porodice koja ju je usvojila, završila je školu, upisala farmakologiju i postala mama, a za to vreme, njena biološka majka nije prestajala da je traži.
Jednog dana pričala je sa momkom o svojoj prošlosti, tada je njen dečko ukucao nekoliko ključnih reči na internetu: "nestala devojčica uzrasta četiri godine".
Rezultati pretrage su se samo nizali, međutim, izlazili su podaci o nestaloj deci na teritoriji Rusije. A nakon što je Ilija proširio pretragu na Sovjetski Savez, pronašao je podatke o Juliji.