Turska je postala primarno odredište plastičnog otpada iz bogatijih evropskih zemalja nakon što su Kina i Indija zabranile uvoz. U Turskoj sada vlada prava ekološka i zdravstvena kriza.
Kina je 2018. godine zabranila uvoz plastičnog otpada pozivajući se na štetu po životnu sredinu koja je naneta toj zemlji.
Indija je to učinila naredne godine, a odluke su poslale udarne talase širom globalne industrije upravljanja otpadom, pa su zemlje izvoznice bile primorane da pronađu nove destinacije za svoj otpad.
- Za nekoliko evropskih zemalja upravo je Turska postala nova glavna destinacija. Velika Britanija je trenutno najveći izvoznik u Tursku, a značaj doprinos imaju i Nemačka i Italija, rekao je Redžep Karaman - šef turskog udruženja za prikupljanje otpada.
- Ne možemo da dozvolimo da naša zemlja bude deponija evropskim zemljama. Znamo da one ne bi poslale otpad koji se može reciklirati. Imaju svoju industriju i kompanije koje to koriste. Oni beskoristan otpad šalju u Tursku, otpad koji predstavlja pretnju za javno zdravlje - rekao je on.
Povećan priliv otpada u kombinaciji sa nedostatkom kapaciteta Turske za bezbedno odlaganje učinili su ovu zemlju najgorim izvorom lošeg upravljanja otpadom, posle Egipta, na Mediteranu, naveo je WWF 2019.
Plastika ulazi u samo more, ali guši i tursku obalu. Sedat Guangogdu, sa odeljenja za ribarstvo Uiverziteta Adana Cukurova meri ovaj zapanjujući uticaj.
- Dnevni protok plastike u sedimenti na plaži je... oko 31 kilogram plastike dnevno (po kvadratnom kilometru). Najviši stepen protoka plastike u Sredozemlju - rekao je on.
To koliki uticaj ima na zdravlje može se pokazati tek za nekoliko godina, ali se može shvatiti i posmatranjem regiona koji uvoze najviše otpada u Kini.
- Na primer, bebe se rađaju sa astmom u određenim regionima Kine - dodao je on.