Dan posle velikog marša 8. marta, žene u Meksiku proglasile su nacionalni štrajk i povukle iz javnog prostora u znak protesta zbog brutalnih ubistava žena u toj mačo zemlji i u želji da pokažu kako bi izgledalo društvo bez njih.
U vreme kad su obično najveće gužve, u ponedeljak ujutro, u biletarnicama metroa meksičke prestonice nije bilo prodavačica karata, a u mnogim bankama nije bilo blagajnica. Kozmetički saloni, frizerske radnje i saloni za masažu su bili zatvoreni.
Na ulicama gradova širom Meksika takođe je bilo znatno manje žena, pošto su se hiljade i hiljade žena i devojaka pridružile istorijskom štrajku zbog zaprepašćujućeg nasilja zasnovanog na rodu, kao i loše reakcije vlasti na krizu u kojoj svakog dana u Meksiku bude ubijeno u proseku više od deset žena.
- Štrajk "Dan bez žena" šalje jasnu poruku meksičkom društvu - rekla je Sandra Rejes, biološkinja iz Nacionalnog instituta za rak i jedna od najmanje 80.000 učesnica osmomartovskog ženskog marša.
Mnoge kompanije su podržale štrajk i rekle svojim radnicama da ostanu kući, dok su neke žene izrazile zabrinutost da će podrška mejnstrim političara i velikih kompanija razvodniti ideološku snagu protesta. Druge su tvrdile da takva podrška pokazuje snagu borbe žena.
Protest žena je podržao i deo meksičkih medija. Najveće dnevne novine u zemlji izašle su na ljubičastom papiru, a prostori obično rezervisani za kolumnistkinje bili su prazni ili uz natpis: "Dan bez njih". U jutarnjim radio i televizijskim vestima pojavljivali su se samo muški voditelji.
Žene koje su odlučile da rade nosile su ljubičaste mašne ili odeću iz solidarnosti s kampanjom protiv rodno zasnovanog nasilja.
Ideja štrajka je da žene na jedan dan budu nevidljive tako da saradnici na poslu, šefovi, partneri, muževi i neka deca razmisle o njihovom odsustvu, ističe Asošiejtid pres, ukazujući da su se neke Meksikanke u ponedeljak isključile i s društvenih mreža.
Pozivi na protest žena su pojačani u februaru posle dva ubistva koja su potresla meksičku prestonicu – mlade žene čije telo je izgleda raskomadao njen partner i sedmogodišnje devojčice otete iz škole.
Ubistva žena u Meksiku često su praćena seksualnim nasiljem i zapanjujućom brutalnošću.
Prema vladinim podacima, prošle godine 3.825 žena je ubijeno, što je rast od sedam odsto u odnosu na 2018. i što znači da je u Meksiku svakoga dana ubijano u proseku desetak žena, dok su hiljade nestale bez traga proteklih godina.
Veoma malo zločina završi osudama, pošto su vlasti izgleda nesposobne da ih spreče ili propisno istraže.
Štrajk i marš koji je u nedelju izveo desetine hiljada žena na ulice bili su prekretnica za državu koja već dugo ne uspeva da izađe na kraj s ukorenjenim mačizmom i rodno zasnovanim nasiljem.
Kolektivna akcija bez presedana takođe je stavila ne test predsednika Meksika Andresa Manuela Lopesa Obradora. On izgleda nije bio u stanju da prepozna sve veću frustraciju, svaljujući krivicu za ubistva žena na "prethodnu neoliberalnu politiku".
Nezabeleženi protest koji je paralisao Meksiko predstavlja veliku pobedu u borbi žena u zemlji u kojoj preovlađuje muška šovinistička kultura, ukazujući da o potcenjenom značaju žena u meksičkoj privredi govore i gubici na "Dan bez žena".
Pored poziva na buđenje vlasti zbog brutalnih ubistava žena, protesni pokret takođe nastoji da podigne svest o značaju žena u svakodnevnom životu u Meksiku dodajući da se problemi žena ne završavaju na nasilju, već uključuju i rasprostranjenu neravnopravnost na radnim mestima.
Muškarci u Meksiku u proseku zarađuju 30 odsto više od žena, dok je učešće žena u radnoj snazi među najnižim u svetu, manje čak i od siromašnijih i manje obrazovanih zemalja Latinske Amerike.
Meksička banka Sitibanameks procenjuje da ekonomska aktivnost izmerena BDP-om značajno potcenjuje ulogu žena u privredi, a da bi gubici zbog protesta mogli biti oko dve milijarde dolara, odnosno polovina dnevne privredne proizvodnje.