U ovom malenom mestu koje se nalazi na jugu Poljske, blizu granice sa Češkom živi svega 300 ljudi. U protekloj deceniji rođeno je 12 beba, od toga nijedan dečak.
Nesvakidašnji slučaj medijima je zapao za oko tek ovog meseca, a o ovom fenomenu pišu i poznati svetski mediji.
Predsednik mesne zajednice Rajmund Friško, inače otac dve ćerke, ponudio je novčanu nagradu prvom bračnom paru koji postanu roditelji dečaka.
- Toliko su mediji pisali o nama da sam čak i razmišljao da nazovem ulicu po imenu prvog sledećeg rođenog dečaka. To bi definitivno bio lep poklon. Posadićemo hrast i imenovaćemo ga po njemu - rekao je Friško za britanski Telegraf.
Pol bebe zavisi od toga da li sperma njihovog oca nosi X ili Y hromozom. X hromozom kombinuje se sa istim takvim hromozomom majke i u tom slučaju nastaje ženski pol deteta (XX). Sa druge strane, ukoliko se Y hromozom oca ukombinuje sa X hromozomom majke nastaje dečak (XY). Ukoliko pak muškarac ima jednak broj X i Y hromozoma, verovatnoća je 50:50 da će beba biti dečak ili devojčica.
Ovakav slučaj zaintrigirao je i naučnike koji su pokazali interesovanje za ovo selo, ali do sada konkretnog istraživanja o genetici stanovništva nije bilo.
Moguće je, međutim, da bi ovo mogla da bude samo slučajnost, u šta veruje Krejg Anderson, profesor statistike na Univerzitetu u Glazgovu.
- Ako pretpostavimo da postoji otprilike 50:50 šansi da parovi imaju dečaka ili devojčicu, on procenjuje da je verovatnoća da se u ovom selu rodi 12 uzastopnih devojčica 1/4096. To je teoretski gledano vrlo mala šansa, ali u praksi bilo koji uzastopni sled dečaka ili devojčice jednako je verovatan - rekao je profesor.
- Dakle, verovatnoća da će se u poljskom selu roditi 12 uzastopnih devojčica je 1/4096, ali isto su takve šanse da će od 12 novorođenčadi koji budu dolazili na svet biti šest devojčica i šest dečaka, po redosledu:"dečak-devojčica-dečak-devojčica" - dodao je on.
Anderson zaključuje da je ljudski mozak zapravo loš u računanju ideje nasumičnosti i verovatnoće paradoksa. Ukoliko opazimo bilo kakvu slučajnost, napominje Anderson, imamo snažnu tendenciju ka tome da otkrijemo "kako i zašto", iako u ponekim situacijama odgovora nema.