Danas je u Aleksincu i Dan žalosti, pa su zastave spuštene na pola koplja.
Đokići su sahranjeni na groblju u Žitkovcu, a iskopana je jedna raka u kojoj počivaju svo troje - sahranjeni Goran, Lidija i Gordana Đokić. Sveštenici su služili posmrtnu liturgiju, a porodica i prijatelji u suzama su se oprostili od brutalno ubijene porodice, nakon čega su oni položeni u raku.
Sveštenik je održao govor na kada su kovčezi polagani rake:
- Imamo ljudsku obavezu da Gorana, Gordanu i Lidiju ispratimo i rečima. Već nekoliko dana unazad, cela Srbija i Aleksinac su u šoku. Da li je moguće da neko izvrši ovakav zločin. Ovakav zločin ne možemo čak nazvati ni zverskim - ovo se odnosi na čoveka koji je brutalno ubio Gorana, Gordanu i Lidiju, a potom ih zapalio. Da li su oni bili krivi zato što su bili vredni, ili zato što su bili porodica? On nije uzeo samo njihovu dušu, on je zapalio i njihova tela - nema više njihove lepote, nema više njihovih lica - rekao je sveštenik u potresnom govoru.
Sveštenik je pročitao i drugo pismo, koje je za Gorana, Gordanu i Lidiju napisala njihova porodica.
- Celog života mogli smo da učimo od njih. Sa njima je život bio posebno lep. Dragom Bogu je trebalo malo više vremena da sastavi divnu dušu naše Lidije, pa je zato bila tako posebna- mali plavi nasmejani zvrk. Čekali smo je, a kad smo je dočekali, potpuno smo je razmazili. Dok se okreneš mali zvrk prosuo pola soka po podu, pogledaš je, a ona nasmejana. Pomisliš, da li još više možeš voleti ovo dete. Tetino i tečino ispunjenje snova i zenica u oku. Možda nije postojalo voljenije dete od naše Lide od strane njenih roditelja, za nju su mogli i da skinu zvezde sa neba. Naša teta, žena čiste duše i najčistije namere, najpožrtvovanija majko, tetko, prijateljice, hrabra ženo pamtićemo te samo po lepom. Nedostajaće nam naše priče koje su trajale satima, tvoji saveti, ljubav koju si nam pružala na svoj poseban način. Čekali smo vas satima na porodičnim slavljima, i šalili se na taj račun. Rado ćemo se sećati ispijenih kafa koje si ti posebno spremala... Kao pravi hedonista znao si da uživaš. Pamtićemo vas po lepom životu. Život nekad čudno podeli karte ali vaš nije gotov, jer ćete zauvek živeti u našim srcima - pročitao je sveštenik govor porodice.
Na ulazu zgrade u Aleksincu, u kojoj se nesrećna porodica živela, zalepljena je umrlica. Na njoj se nalazi porodična fotografija Đokića.
Iz kuće se čuo tihi plač rodbine koja stoji okupljena oko kovčega i prima saučešča svih koji dolaze da ih isprate na večni počinak. Kako saznajemo gotovo ceo Aleksinac došao je da isprati Đokiće, te stotine ljudi stoji u redu na ulici, čekajući red za izjavu saučešća.
BONUS GALERIJA - Sahrana porodice Đokić