Ruski predsednik rekao je, na pitanje novinara Bi-Bi-Sija kako komentariše to što je britanski premijer Boris Džonson na svakakve načine govorio o njemu, poredeći ga čak i s likovima iz "Hari Potera", da je navikao na svakakve komentare na svoj račun i da ga to ne uznemirava.
- Odlično znam šta su interesi moje zemlje i ma ko i ma šta mi govorio to nema nikakav značaj u odnosu na fundamentalne zadatke Rusije - rekao je on.
Na optužbe da se Rusija meša u političke procese u Britaniji, Putin kaže da nikakvog mešanja nema.
- Mnogo puta smo sa zvaničnih mesta čuli ocene onoga što se dešava u Rusiji i drugim zemljama, da li je to mešanje ili ne. I mi imamo na to pravo, ako smatrate da je to mešanje onda tako i mislite, ali nikakvog mešanja nema - rekao je Putin.
Veruje da je Britanija zainteresovana za saradnju sa Rusijom, uključujući investitore i preduzeća koja posluju u Rusiji.
- Mi ih smatramo ne samo partnerima, nego i prijateljima - rekao je on.
Čestitao je još jednom Džonsonu na pobedi i izrazio uverenje da će britanski premijer realizovati svoje namere u vezi sa Bregzitom.
Nemamo garancije da se američko oružje neće pojaviti na Kurilskim ostrvima, rekao je Putin.
On je istakao da Rusija zajedno sa japanskim vlastima pokušava da pronađe izlaz iz te situacije.
On je naglasio da se u regionu formirao savez koji čine Japan, SAD i Južna Koreja.
Rusija i Kina nemaju nameru da prave vojni savez, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, sistem upozorenja na raketni napad, koji razvijaju Moskva i Peking, usmerena je isključivo na odbranu.
Saradnja u sferi odbrane se razvija, istakao je predsednik.
Kada je reč o dopunama zakona o medijima-stranim agentima Putin je napomenuo da analogne mere postoje u SAD od 30-tih godina i da su već priminjene protiv ruske državljanke Marije Bautine.
Putin je dodao da se zakon odnosi na one koji dobijaju novac iz inostranstva a bave se unutrašnjom politikom.
- Onaj ko plaća taj i naručuje muziku - rekao je ruski lider.
Mi ih ne zatvaramo nego tražimo da se to finansiranje iz inostranstva označi, rekao je on.
- U zakonu ima stvari koje treba ispraviti i on se ne sme široko tumačiti - kaže Putin.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da da je predložio predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku da pogleda šta se još može uraditi u planu integracija dve države.
- To je logično - rekao je Putin.
On je, međutim, dodao da ne bi trebalo donositi odluku u žurbi i zato će vlasti o tome razmisliti "na miru“"
Muškarac je pokušao da podigne ikonu iznad glave, i obraćajući se ruskom lideru uzviknuo je: "To je poklon za vas".
- Hvala puno! - zahvalio mu se Vladimir Putin.
- Ne verujte svemu što pišu zapadni mediji. Pogledate samo šta sve pišu o Ankari - odgovorio je Putin.
- Teško je u Libiji odrediti ko je u pravu. Najbolje bi bilo pronaći rešenje koje bi omogućilo da se prekine rat - naglasio je Putin.
On smatra da strane u sukobu treba da se dogovore ko će upravljati zemljom. Putin je dodao da sve države održavaju neke kontakte sa obe zaraćene strane.
Ruski lider je pozvao da se pronađe rešenje koje će omogućiti da se okonča rat u Libiji i dodao da je o tome razgovarao sa svetskim liderima.
Na pitanje o ubistvu muškarca u Berlinu i tome da Nemačka s jedne strane tvrdi da od Rusije nisu dobili pouzdane informacije, a Moskva tvrdi obrnuto, Putin kaže:
- I jedna i druga strana su u pravu. Rusija nije uputila zvanični zahtev o izručenju lica, koje je potom ubijeno u Berlinu, smatrajući da je to besmisleno. Komunikacija se odvijala na nivou specijalnih službi - rekao je on.
On je podsetio da je ubijeni u Berlinu sam lišio života 98 ljudi, a Nemačka je odbila da ga isporuči.
Putin je naveo i da su to lice ubili u samom centru Berlina, odnosno da se on slobodno šetao po jednom evropskom gradu.
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova proteralo dvoje ruskih diplomata nakon što je Tužilaštvo objavilo da sumnjaju u umešanost Moskve u ubistvo jednog državljanina Gruzije u Berlinu.
Govoreći o odnosima Rusije i Kine, Putin je rekao da između dve zemlje postoji izuzetan nivo poverenja i to je najvažnije i temelj je saradnje u svim oblastima, od ekonomije, preko kosmosa, do saobrađaja i visokih tehniologija i drugih.
Istakao je da jednopolarni svet više ne postoji i da je posle pada SSSP postojala iluzija o tome da tako nešto može da postoji.
- Ali, to je bila samo iluzija - rekao je Putin.
On je podsetio da je posle Drugog svetskog rata učešće SAS u svetskom BDP iznosila 50 odsto a danas je Kina ispred SAD.
Svet ne može da bude jednopolaran i u tome je velika uloga Rucije i Kine, dodao je on.
Pitanje revidiranja istorije i poređenje SSSR sa naciznom je vrh cinizma smatra Putin. On je podsetio na podelu Čehoslovačke između Hitlera, Engleza i Francuza, dok je SSSR pozivao da se stvori antihitlerovski front. Nacisti su želeli da se teritorijalno šire, zbog čega su krenuli na istok.
Putin sumnja da će Senat doneti konačnu odluku o opozivu Trampa.
Rusija je, kako kaže, zainteresovana za jačanje odnosa sa SAD. Spremni smo da već sutra produžimo START 3.
Ali za sada nema odgovora na naše predloge.
Kako kaže, razlozi za to, su po njegovom mišljenju "veštački".
Demokrate koje su izgubile na izborima pokušavaju sada da na drugi način da dođu do rezultata. Prvo su iznosili optužbe vezano za Moskvu, ali se to nije potvrdilo, a sada su našli drugi povod - pritisak Trampa na Ukrajinu.
Rusija je, kako kaže, zainteresovana za jačanje odnosa sa SAD. Spremni smo da već sutra produžimo START 3.
Ali za sada nema odgovora na naše predloge.
Na pitanje o Lenjinu i hoće li njegovo telo biti izneto iz mauzeleja. Putin je rekao da Lenjin nije državnik već pre revolucionar. On nije napravio federaciju nego konferedaciju s pravom izlaska jednog etnosa iz države. Ali teritorije nisu bile podeljene korektno i to se do danas oseća.
Staljin je bio protiv take organizacije ali ju je na kraju prihvatio, rekao je Putin i podsetio da su Ukrajini u sovjetsko doba predali iskonski ruske teritorije s čudnom formulacijom „radi povećanja udela proletarijata“. Čim je partija počela da puca, počela je da se rasipa i zemlja i to nasleđe Lenjina i danas se oseća, upozorio je ruski predsednik.
On je ipak dodao da telo Lenjina u mauzoleju "ne treba dirati". Za mnoge ljude to je važno sećanje, treba jednostavno ići napred, rekao je Putin.
Predsednika brine izjava Zelenskog da bi Minski sporazumi mogli da budu revidirani. Ako se to dozvoli, situacija može ući u ćorsokak. Ključ za dogovor je zakon o specijalnom statusu Donbasa koji treba da bude implementiran u Ustav Ukrajine.
On smatra da je potreban direktan dijalog sa samoproglašenim republikama DNR i LNR.
Ruski predsednik je još dodao da će sastanak u "normandijskom formatu" biti aktuelan u aprilu ukoliko bude nekih pozitivnih promena, a kako kaže, njih ima.
Na pitanje šta misli o Zelenskom, Putin je rekao da je nekorektno govoriti na taj način i o njemu i o drugim kolegama. Svi imaju i "pluseve i minuseve".
Putin je rekao i da strane vojske nema u Donbasu. Ima plaćenika koji ratuju na obe strane, rekao je on.
- Pokušaj da se silom reši problem Donbasa neće dati rezultate - naglasio je Putin.
Kao prvo 75 odsto proizvodnih pogona u prerađivačkoj industriji je izgrađeno od 2000-ih godina. Izgrađena su 3 nova aerodroma, 12 novih železničkih stanica.
Udvostručen je broj autoputeva: sa 39.000 kilometara do 80.000 kilometara. Izgrađeno je osam novih blokova na atomskim centralama i počelo da se eksploatiše 600 novih naftnih i gasnih polja.
Drugi dobar primer - poljoprivreda. SSSR je uvozio pšenicu, dok je Rusija danas jedan od najvećih izvoznika u svetu. Ispred SAD i Kanade.
Putin je podsetio da se, prema podacima UN Rusija nalazi na 4 mestu po emisiji gasova. On je podsetio da niko ne zna šta je uzrok promene klime. Ne može se odrediti kako ljudski faktor utiče na klimu.
Ruski predsednik je podsetio da je temperatura u Rusiji porasla 2,5 puta više nego u Evropi. Ako počne da se topi led, posledice mogu biti vrlo zbiljne.
Za ovaj događaj je akreditovan rekordni broj novinara - 1.895. Tradicionalno, najviše njih dolazi iz ruskih regionalnih medija.
Kako se očekuje, šef ruske države će sumirati rezultate 2019. godine i komentarisati brojna pitanja vezana za socijalno-ekonomsku situaciju (penzije, cene, inflaciju, promene u BDP-u itd), energetiku, spoljnu politiku (odnosi sa SAD, Ukrajinom, Evropskom unijom), kao i regionalne probleme. Takođe, veruje se da će se dotaći i sportskih pitanja, povezanih sa zabranom učešća ruskim sportistima na međunarodnim takmičenjima.
Putin je prošle godine odgovarao na pitanja novinara tri sata i 43 minuta, a godinu dana ranije je sa novinarima razgovarao tri sata i 40 minuta.
Ruski predsednik je prvu veliku konferenciju za štampu održao 2001. godine. Ona je trajala oko 90 minuta i njoj je prisustvovalo 500 novinara.