Vakcine se smatraju jednim od najvećih dostignuća u medicini. Naučne projekcije pokazuju da je od početka veka spašeno 37 miliona dečjih života u zemljama nižih i srednjih prihoda zahvaljujući cepljenju protiv 10 čestih bolesti, piše portal Sajens Alert.
Do 2030. taj bi se broj mogao udvostručiti, ističu naučnici u studiji objavljenoj u najuglednijem medicinskom časopisu Lanset.
Bez pristupa određenim vakcinama koje štite od morbila, rotavirusa, HPV-a ili hepatitisa, izgledi da će deca rođena 2019. u tim zemljama umreti pre petog rođendana bili bi čak 45 posto veći.
Razlika u zdravstvenom smislu između vakcinisanih i nevakcinisanih osoba vidljiva je i u odraslom uzrastu. Naime, nove projekcije pokazuju da će smrtnost dece koja su rođena u tim državama 2019. i vakcinisana su protiv navedenih bolesti, u starijem i odraslom uzrastu biti 72 posto niža.
- Naša studija ističe u kolikoj je meri velika korist za javno zdravstvo ako se sprovedi programi vakcinacije u zemljama nižih i srednjih prihoda - rekao je epidemiolog Nil Ferguson iz Kraljevskog koledža u Londonu.
Izračunavanje spašenih života cepljenjem nezahvalan je i nesavršen posao, ali to ne znači da nije vredan pokušaja, kažu naučnici.
I ovaj model ima svoja ograničenja pošto mnoge zemlje nemaju celovite i konzistentne podatke o broju obolelih i umrlih.
Ali radi se o vrednoj proceni i najvećoj dosad sprovedenoj studiji, koja se bazira na programima vakcinacije protiv virusa hepatitisa B, hemofilusa tipa B (bakterije koja uzrokuje meningitis u dece), humanog papilomavirusa, japanskog encefalitisa, morbila, rotavirusa, rubeole, žute groznice, meningokoka i pneumokoka.
Šesnaest nezavisnih istraživačkih grupa primenilo je različite modele za svaki od tih patogena i rezultati pokazuju da će u životnom veku osoba rođenih između 2000. i 2030 godine vakcinacijom protiv njih biti sprečeno 120 miliona smrti. Od toga 96 miliona otpada samo na vakcine protiv morbila i hepatitisa.
Rezultati se uveliko slažu s prethodnim procenama po kojima su vakcine spasile živote gotovo 20 miliona dece u 73 najsiromašnije zemlje sveta od 2001. godine, dok je sama vakcina protiv morbila zaslužna za 20 miliona izbegnutih smrti, ali na globalnom nivou.
- Procenjujući koliko bi veća bila smrtnost bez programa vakcinacije, studija ističe i u kolikoj je meri ključno zadržati visok nivo procepljenosti - rekla je jedna od autorki Kejti Gejtorp.
Zadržavanje statusa quo samo je deo slike. Prioritet je širenje dostupnosti vakcina, posebno kad su posredi ona novija.
Zapravo, novi model pokazuje da bi se s povećanjem procepljenosti devojaka protiv HPV-a spasilo više njihovih života po cepljenoj osobi nego u bilo kojoj drugoj imunizacijskoj aktivnosti.
Vakcinacijski programi protiv nekih oblika pneumonije takođe su se pokazali vrlo delotvorni a i trebalo bi da se prošire u siromašnim zemljama. Ta vakcina, zbirno poznata kao PCV (konjugirana pneumokokna cepiva), imaju najveći efekat na spašavanje života dece mlađe od pet godina.
Programi vakcinacije nesumnjivo deluju i potrebno je samo da se omogući da svi imaju pristup, zaključili su naučnicii u Lansetu.