Venecuelu već više od 20 dana potresaju masovni protesti opozicije u kojima je bilo i žrtava. Protesti i nasilne smene vlasti u ovoj latinoameričkoj zemlji nisu ništa novo, štaviše vojni pučevi su često bili način da se dođe do vlasti.
HAOS NA ULICAMA VENECUELE SE NASTAVLJA: Broj mrtvih raste iz dana u dan (FOTO)
TIHI MARŠ U KARAKASU: Počast za ubijene u nemirima u Venecueli (FOTO)
Ono što je potrebno da bi se razumela trenutna politička situacija u Venecueli jeste poznavanje njene istorije u protekle dve decenije, od kada je bivši komandos i revolucionar Hugo Čavez pobedio na predsedničkim izborima 1998. i stupio na vlast februara 1999. Venecuelom vladaju socijalisti.
Čavez je bio neprikosnoveni vladar Venecuele, vladao je 14 godina, dok nije preminuo 2013. godine.
Ko su suprostavljene strane u Venecueli?!
Čavisti - Sledbenici i ljubitelji lika i dela Huga Čaveza koji podržavaju vlast Ujedinjene socijalističke partije i njenih koalicionih partnera. Trenutno podržavaju Madura, ali manjim intenzitetom nego Čaveza s obzirom da se Maduro nije pokazao kao harizmatski vođa revolucionarnog duha poput Čaveza.
Opozicija - Opozicija je ujedinjena u jednom širokom frontu pod imenom Okrugli sto demogratskog jedinstva. Koaliciju čini širok spektar političkih partija najrazličitijih opcija (centristi, levi centar, desni centar, desničari, pa i neki levičari). Ono što im je zajednička crta može se nazvati anti-Čavizam, borba protiv političkih i ekonomskih tekovina koje je ostavio Hugo Čavez. Ključne političke stranke u ovoj koaliciji su Demokratska akcija, Pravda pre svega, Nova era i Demohrišćanska partija Venecuele.
Za vreme njegove vladavine Venecuela je doživela pravi preporod, drastično je smanjeno siromaštvo, razvlašćen je krupni kapital, potpuno je reformisano zdravstvo i školstvo, a nivo pismenosti je izuzetno porastao. Niži nivoi vlasti su delegirani na sam narod tako da je u tom periodu Venecuelom bukvalno vladao narod preko komunalnih saveta i lokalnih vlasti.
Čavez je imao jak kult ličnosti i narod ga je zaista voleo, što se pokazalo 2002. kada je izvršen vojni puč nakon čega je narod samoorganizovano već sutradan zajedno sa lojalnim delovima vojske vratio Čaveza na vlast.
Nakon Čavezove smrti njegovo mesto zauzima Nikolas Maduro koji je trenutno predsednik Venecuele. Vlast u Madurovim rukama bila je nestabilna od samog početka. Na predsedničkim izborima 2013. godine pobedio je svog rivala Enrikea Kaprilesa sa 1,5 odsto razlike.
Već 2015. godine na parlamentarnim izborima opozicija je pobedila Madurovog kandidata i njegovu kolacijiu, pa je tako široka opoziciona koalicija osvojila 109 mandata, a Madurova koalicija 55 mesta što je pad od 44 mandata u odnosu na prošle izbore.
Ovakvi rezultati i pobeda opozicije omogućili su da se aktivira mehanizam ustavne blokade, odnosno da parlament blokira predsednika i obrnuto. Tako se nužno stvara konfliktna atmosfera u društvu.
Vlast je prošle godine odložila regionalne izbore svesna činjenice da će izgubiti, takođe vlast je prenala ovlašćenja parlamenta na Vrhovni sud što je izazvalo veliki revolt kako opozicionih lidera tako i naroda. Iako je ta odluka povučena ona je ostala neka vrsta katalizatora svih budućih protesta. Kap koja je prelila čašu bila je zabrana opozicionom lideru Enrikeu Kaprilesu da obavlja javne poslove u trajanju od 15 godina.
Zašto je došlo do protesta?!
Ekonomija je u poslednje četiri godine u kolapsu, trenutno najveća inflacija u svetu, rastuća nezaposlenost i krvavi ulični neredi mogu se tumačiti kao posledica pada cene nafte koji je osnovni izvozni proizvod Venecuele.
Opozicija trenutno optužuje Madura da urušava demokratiju i da su njegovi potezi bili „puč“. Pozivaju ga da napusti vlast kako bi oni mogli da izvrše reforme i uvedu slobodno tržište da bi došlo do stabilizacije zemlje. Maduro je na takve pozive reagovao tako što je na ulice poslao policiju da uspostavi red što je izazvalo još veći bes kod demonstranata.
Venecuela je trenutno u začaranom krugu koji ima sledeći tok: nakon kolonijalnog perioda i eksploatacije koji je nametao inostrani krupni kapital došla je revolucionarna socijalistička vlast koja je napravila veliki uspeh, međutim uspeh je imao svoju cenu i sada je nakon brze ekspanzije došlo do ekonomskog kolapsa koji je prevashodno uzrokovao drastični pad cene nafte tako da veliko nezadovoljstvo naroda kao posledica katastrofalnih životnih uslova i politička nestabilnost koju uzrokuju autokratski potezi sadašnjeg predsednika Madura nužno vode krvavim uličnim sukobima koji će se nastaviti.
Zemlja je podeljena, a Čavezov revolucionarni duh potiskuju tržišni reformatori i apologete liberalne ideologije.