Dim šumskih požara mogao bi da bude novi iznenađujući put prenošenja zaraznih bolesti, prema novom naučnom istraživanju objavljenom u časopisu Sajens (Science).
Naučnici kažu da bakterije i gljivice mogu da prežive u velikom broju u dimu koji se izdiže iznad požara, a autori istraživanja veruju da bi na taj način mogli da se prenesu organizmi iz tla za koje se zna da uzrokuju infekciju i poručuju da bi zdravstvene službe hitno morale da počnu da temeljnije proučavaju dim šumskih požara.
Već decenijama se uveliko pretpostavlja da nema previše života u dimu šumskih požara. Takođe se pretpostavlja da, ako dim predstavlja pretnju ljudskom zdravlju, to je zato što je pun čestica. Poznato je da te mikroskopske čestice čađi prilično nadražuju i uzrokuju respiratorne i kardiovaskularne probleme.
Međutim, raste zabrinutost da dim od požara može da nosi i zarazne mikrobe ili gljivice.
Prema Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti vatrogasci su izloženi riziku kokcidioidomikoze, česte infekcije uzrokovane gljivicom koja se diže u vazduh kad se poremeti tlo.
Naučnici sada počinju da otkrivaju razmere potencijalne pretnje zarazama koju predstavlja dim od šumskih požara. Koristeći nove tehnike za hvatanje mikroba u dimu, istraživači kažu da su pronašli preko 900 različitih vrsta bakterija i oko 100 vrsta gljivica.
- Raznolikost mikroba koje smo do sada pronašli u vrlo malo sprovedenih istraživanja impresivna je. Te grupe živih organizama nisu pre požara pronađene u vazduhu na tim mestima, što dokazuje da požari, i sa njima povezana strujanja vazduha, dižu u obliku aerosola mikrobe u stubove dima - rekla je šef istraživanja dr Leda Kobzijar sa američkog Univerziteta Ajdaho.
Naučnici veruju da se mikrobi prenose uz pomoć čestica dima. U snažnim požarima naučnici su pronašli velike količine bakterija čak 300 metara iznad vatre, a preko 60 odsto moglo je da preživi te uslove.
Istraživači sumnjaju da čestice na kojima putuju bakterije, štite mikrobe od ultraljubičastog zračenja koje bi moglo da ih uništi.
Iako su naučnici pokazali da u dimu postoji veliki broj bakterija i da one mogu da prežive u stubovima dima, ključno je pitanje koliku opasnost po zdravlje predstavljaju.
- Pronašli smo brojne mikrobe za koje je poznato da uzrokuju respiratorne bolesti - stvari koje mogu da pokrenu astmu, na primer. U svakom slučaju, to tek treba istražiti - istakla je doktorka Kobzijar.
Prethodne studije s uraganima i olujama pokazale su da ovi zarazni agensi mogu da putuju izuzetno daleko, ali još nitko nije pokazao slično putovanje bakterija u stubovima dima.
Sposobnost dima da putuje svetom sugeriše da bi mogao to mogla da bude "karika koja nedostaje" u objašnjavanju nekih obrazaca zaraze.
- Kada se otkriju infekcije kod pacijenata, potrage za potencijalnim uzročnicima temelje se na onome što se zna o endemičnim uzročnicima na određenom području. Međutim, dim briše granice između regija. Može da se dogodi da su se mnogi slučajevi infekcije za koje nije utvrđen izvor pojavili zbog prenosa mikroba dimom izvan područja gde su endemični. To bi moglo da ima i ekološke posledice - zaključila je doktorka Leda Kobzijar.