U proteklih 2.000 godina, naime, nijedna topla ili hladna era nije toliko uticala na celu planetu kao porast temperature krajem XX veka, pokazuju dve naučne analize.
Činjenica je da se Zemlja menja od kada postoji, a sa njom i klimatski uslovi, ali sadašnje klimatske promene osećaju se istovremeno na širokim područjima naše planete istovremeno, i to u ekstremnom obliku.
Ovo potvrđuje poređenje sa dve poznate klimatske ere: Malim ledenim dobom (od 13. do 19. veka) i Srednjovekovnim toplim periodom, koji je počeo neposredno pre 1000. godine i završio se posle 1200. godine. Razmere promena su bile znatno manje i regionalno ograničene, za razliku od globalnog otopljavanje poslednjih decenija, pokazuje studija, koji je vodio švajcarski naučnik za životnu sredinu Rafael Nojkom.
Ranije klimatske promene bitno su se razlikovale od sadašnjih, koje izaziva čovek. Iako je Malo ledeno doba bilo u proseku najhladnija epoha u poslednjih 2.000 godina, u pojedinim regionima sveta ponekad je bila jedva primetna. A Srednjovekovni topli periodu ni u najekstremnijim godinama nije istovremeno dostizao vrhunac temperaturnih vrednosti čak ni na polovini planete istovremeno.
Nasuprot tome, aktuelno otopljavanje ima naglašeno globalni karakter: najtopliji period u proteklih dvadeset godina bio je u XX veku i zahvatio je čak više od 98 odsto Zemljine površine.
- Ovo ubedljivo dokazuje da je antropogeno globalno otopljavanje nezapamćeno ne samo kada su u pitanju apsolutne temperature, već i sa stanovišta prostorne održivosti - navode autori studije.
U drugoj studiji Nojkom i njegov tim analizirali su iste podatke. Pri tom su se koncentrisali na prosečnu godišnju temperaturu i analizirali kojom brzinom se ona menjala i šta je uticalo na to. Oni su otkrili da su temperature u drugoj polovini XX veka brže rasle nego u ranijim periodima.
Osim toga, utvrdili su i da su pre industrijalizacije uglavnom vulkani uticali na globalnu klimu, dok je za aktuelno otopljavanje odgovoran čovek. Na taj način koncentracija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi i dalje raste, zbog procesa sagorevanja u industriji i dobijanja energije. Zbog nagomilavanja ugljen-dioksida, vodene pare i gasova poput metana, a u manjem obimu i azotsuboksida, sunčevi zraci, doduše dospevaju na Zemlju, ali deo toplote zadržavaju gasovi, tako da se planeta zagreva.