Civilizacija i uopšte čovek, od nastanka sveta, do danas prošao je kroz različite promene koje su usledile usled mentalnog razvoja ljudi, ali i tehničko - tehnološkog razvoja.
Od ideje da se udaranjem kamena o kamen može zapaliti vatra, pa do momenta kada je izmišljen internet bio je uključen čovek, kao najinteligentnije biće i mnogobrojna revolucionarna otkrića su nastala zahvaljujući ljudskoj sposobnosti.
Neka od njih su zauvek promenila svet u kome živimo i omogućila nam lagodniji i jednostavniji život na Zemlji.
Ovo su samo neki od njih:
Parna mašina
Thomas Saveri bio je engleski vojni inženjer i izumitelj koji je 1698. godine patentirao prvi parni stroj. Thomas Nevcomen je izumio atmosferski parni motor 1712. godine. Inkarnacija parnog motora Jamesa Vatta pokrenula je industrijsku revoluciju.
Njegov centrifugalni regulator održavao je rad motora željenom brzinom, a modifikacija je toliko jednostavna i elegantna da je možda jedna od najboljih ideja svih vremena.
Sat (725. godina)
Zamislite današnjeg modernog, poslovnog, čoveka koji nema predstavu o vremenu. Scenario u kome nikakvi rokovi nisu važni, niti postoji radno vreme. Zvuči neverovatno, zar ne? Praćenje vremena nam pomaže da bolje organizujemo svoj život i da budemo u toku.
Zato su ljudi još u drevnim epohama težili da pronađu način da izmere vreme. Još pre 6.000 godina stari Sumeri, Egipćani i Kinezi koristili su se sunčane i vodene satove pomoću kojih su pratili vreme. Prvi mehanički sat izrađen je u Kini 725. godine, a njegov izumitelj bio je Yi Xing.
Telefon (1876. godine)
Jedan od načina upotrebe elektriciteta sastojao se u slanju poruka preko žice. Na različite načine preko prijemnog aparata mogle su se primati reči i slova, a poruke su se slale na velika rastojanja. Kada su kablovi položeni na dnu okeana, poruke su se mogle upućivati hiljade kilometara daleko. Međutim, ubrzo je pronađeno još nešto bolje: Telefon.
Pronalazač telefona je Škotlanđanin Aleksandar Grejam Bel. On je čitav svoj istraživački rad posvetio rešavanju problema konstrukcije aparata pomoću kojeg bi dve osobe mogle da razgovaraju preko žice. Prvi zvuk koji je poslao na taj način bilo je otkucavanje časovnika, a 1876. godine uspelo mu je da se isprekidanim govorom sporazume sa svojim asistentom koji se nalazio u drugoj sobi. Tako je otkriven telefon.
Mnogi su pre Bela izučavali ovu mogućnost, ali njegov aparat je bio prvi efikasan telefon. Bel ga je brzo usavršio, i ljudi su polako počeli da prihvataju ovu ideju, sve dok komunikacija preko telefona, a danas i preko mobilnih telefona, nije postala deo naše svakodnevice.
Internet (1960-te)
Globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža, poznat kao internet, danas koriste milijarde ljudi širom sveta. Mnogo ljudi je zaslužno za razvoj interneta, ali jedno ime zaslužuje posebnu pažnju – Leonard Krajnrok, američki naučnik, autor matematičke teorije mreže podataka. Sa mnogim drugim vrhunski inženjerima i naučnicima, kao što je Lorens Roberts, Krajnrok je radio na čuvenom projektu Ministarstva odbrane SAD poznatom pod akronimom ARPANET, koji se smatra pretečom interneta.
Kasnije je na osnovu ove mreže stvoren World Wide Web, globalna mreža koju danas koristimo. Usavršavanje interneta i danas traje i sve je brže i brže. Internet koristimo u svakodnevnom životu i on je unapredio našu komunikaciju, zabavu, ali i edukaciju, marketing, trgovinu, politiku… u stvari sve aspekte naših života.
Sa razvojem 5G mreže, koja je ove 2019. godine počela da se primenjuje u pojedinim zemljama, i koja obezbeđuje neverovatne brzine interneta, čini se kao da će globalna mreža doživeti svoj vrhunac. Ali, s obzirom na munjevit razvoj novih tehnologija, niko ne može predvideti kakva nas sve iznenađenja čekaju u budućnosti što se tiče interneta.
Moderni vodovod i kanalizacija
Sposobnost uklanjanja otpadnih voda i dovođenje čiste vode u mesta guste ljudske populacije je nešto bez čega ne bismo imali gradove kao što ih imamo danas. Visoke zgrade ne bi postojale bez toaleta i vodovoda.
Štamparija
Štamparija je bila prva od mnogih komunikacionih medija, menjajući način prikupljanja, skladištenja, preuzimanja, kritikovanja, otkrivanja i promovisanja informacija. Uključena je u reformu, renesansu i naučnu revoluciju. Johannes Gutenberg je zaslužan za osnivanje prve štamparije u zapadnim civilizacijama Evrope.
Gutenbergova upotreba mehaničkih presa zajedno sa drugim inovacijama učinila je štampanje daleko učinkovitije u poređenju sa ručnim pisanje kako se do tada radilo.
Automobili
Prvo samohodno drumsko vozilo izumio je francuski mehaničar Nicolas Joseph Cugnot. Međutim, to je bio model na parni pogon. Karl Benz je 1885. dizajnirao i izgradio prvi praktični automobil na svetu koji je pokrećao motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Daimler je 1885. godine napravio korak napred sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i patentirao ono što je opšte priznato kao prototip modernog gasnog motora, a kasnije je napravio prvo svetsko motorno vozilo na četiri točka.