- Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze, moja mila... ", rekao si jednom, i da, naposletku, moj veliki Đole, bio si u pravu - svi smo mi dobro znali ko si ti, da si ti taj novosadski večiti mladić, onaj uvek nasmejani dečko, koji nas je svojim neponovljivim duhom toliko često zasmejavao, ali nam i mamio suze.
Da, mi znamo ko si ti - onaj koji je uhvatio dušu našeg grada i onaj koji je bio jedan od retkih sa srcem da o toj duši može tako lepo da peva. Zato nema suza, dragi naš Đole, jer legende nikad ne umiru.
Tvoji stihovi će zauvek lutati ulicama našeg grada, biće u srcima zaljubljenih na obali Dunava, biće na usnama nekih novih provincijalki dok one ne slete niz hodnik Studenjaka, odžvanjaće Čivutskim vrtom i spominjaće se i na Svetog Jovana i na Bogojavljensku noć.
Mirno spavaj, druže naš, velikani nikad ne umiru. Novi Sad će te zauvek pamtiti.