Pre nego je američki "Njujork tajms" Suboticu uvrstio u 52 svetske destinacije koje treba posetiti, za ovaj grad na severu naše zemlje znalo se širom sveta, a jedan od razloga za to su objekti u zaštićenoj zoni, pre svega, palate u stilu secesije.
Jedan od najlepših srpskih gradova, smešten je u srcu vojvođanske ravnice, čuva dragulje arhitekture, njene jedinstvene primerke.
- Secesija je dobila naziv po zgradi Secesion koja se nalazi u Beču i koja je građena u stilu art nuvo, ili nove umetnosti. Za osnovu ima narodne motive. Period pojave secesije je povezan i sa buđenjem nacionalne svesti u Evropi. Narodni motivi na secesijskim objektima su srce, lala, ljiljani, zumbul, paun i razni motivi cveća i narodne umetnosti - kaže turizmolog Boris Tot i dodaje da secesija koristi i simbole koji podsećaju čemu služi ta zgrada.
Gradska kuća
Sadašnja Gradska kuća je treća subotička Gradska kuća. Izgrađena je 1910. nakon što je gradonačelnik Karolj Biro rekao da će nova Gradska kuća da se "gradi od peska, ali ne na pesku". To je značilo da je grad peščane parcele prodao i dobijen je novac od peska. Iz Erdelja je doneseno 999 stubova od jele i oni su vertikalno zabijeni u pesak, kao osnova za kamen temeljac.
Izgrađena je za samo dve godine u stilu mađarske secesije. Arhitekte su bile Komor Marcel i Deže Jakab. Najlepši prostor je Velika većnica koja može da primi više od 200 ljudi. Ima predivne vitraže, a na hodnicima, u kancelarijima, na svodovima prepoznaju se prelepi motivi iz Kaloče i Transilvanije. Motiv lale je prisutan. Lala potiče od naziva tulpen ili turben što bi značilo turban, odnosno, kruna koju nose istočni vladari.
- Turisti se jako oduševe. Ne očekuju mnogo, najmanje takav raskoš i detalje, ali u Gradskoj kući prepoznaju Suboticu kao jedan kulturni srednjoevropski grad sa prelepim draguljima arhitekture - kaže Boris Tot.
Toranj se nalazi na 76 metara. On je prvo što se vidi na horizontu izdaleka kada se stiže u grad zbog čega svi Subotičani kažu da znaju da su kod kuće tek kada ugledaju toranj.
Sinagoga
- Objekat bojama u unutrašnjosti priča istoriju. Od tamnih u predvorju, koje predstavljaju ropstvo, kroz put između klupa u zelenim nijansama koje predstavljaju trščano more, i na kraju posle 40 godina tumaranja pustinjom dolaze u obećanu zemlju - Izrael što je najsvetliji deo hrama, gde se nalazi Davidova zvezdu i floralni motivi, palme - kaže Boris Tot.
Boje u Sinagogi predstavljaju i odnos boga i čoveka. U najnižim delovima vladaju smeđi tonovi, na gore se pojavljuju zelenkaste boje i zatim se prelazi iz svetlo u tamno plavu boju, a pod kupolom je simbol zvezde rađen u pozlati. Smeđa je boja zemlje, zelena je živi svet, plava je nebo, a zvezda je svetlost.
Ova sinagoga je u Evropi jedini verski objekat koji je potpuno građen u narodnom motivu. Ne postoji nijedan sličan objekat, a osim toga, ona je druga najveća Sinagoga, posle budimpeštanske. Rozete, staklo i vitraži podsećaju na ljiljane ili cvet maka zato što mak podseća na glavu i poziva ljude da u sakralni prostor uđu čistih misli i da se posvete molitve. Svoja vrata prvi put je otvorila 1903. godine. Više od 40 godina je bila u lošem stanju, ali je vraćena u prvobitno stanje i od januara ove godine je ponovo otvorila vrata i turistima.
Rajhl palata
Glavni gradski arhitekta početkom 20. veka Franc Rajhl je prvo objekte kreirao u klasičnom stilu, ali ubrzo je prešao na mađarsku secesiju. Odlučio je da kao jedan od najbogatijih građana najlepša zgrada u gradu bude njegova kuća.
- Rajhl je uspeo u tome, jer je Rajhlova palata jedinstvena. Kapija predstavlja srce, u njegov dom ulazimo preko srca, ako spolja gledamo kuću stiče se utisak da nas gleda neko, jer kibic fensteri su oči, balkoni kao da su nos, a usta vrata. Krov je pokriven žolnai keramikom - priča Tot.
Rajhl je bio toliko uspešan da je deo zimske bašte zastaklio staklom murano. Nažalost, zadužio se i palata je prodata gradu 1908. godine, samo četiri godine nakon što se uselio. Iz krize se brzo oporavio, nastavio je karijeru u Mađarskoj i izgradio je niz palata u Segedinu i Budimpešti, a njegova kuća se danas koristi kao Savremena galerija.
Nekadašnja trgovačka banka
Remek delo mađarske secesije ističe veliki broj simbola. Bivša trgovačka banka ima košnicu na vrhu od keramike i od ulaznih vrata od kovanog gvožđa, jer pčele koje sakupljaju polen nas podsećaju na čoveka koji u banci sakuplja novac.
Drugi simbol su veverice, jer "osim što sakupljamo novac, trebamo biti marljiv kao veverice". Da bi time pametno rukovodili treba biti mudar i zato su na ovoj palati sove. Nalazi se u jednoj od najlepših subotičkih ulica, u samom centru grada i zaštićene zone. Izgrađena je 1908. godine.