Miroslav Antić je rođen u Mokrinu, a u Pančevo je došao 1941. godine. Iako je želeo da upiše Likovnu akademiju, a kasnije i da završi Filozofski fakultet, nije stekao akademsko obrazovanje. Radio je kao novinar-saradnik u Pančevcu gde je bio zapažen njegov strip „Bata iz Banata“ ispod kojeg prvih dvadeset brojeva nije bio ni potpisan.
Crnjanskog sa Pančevom povezuje neraskidiva veza: Voleo je fudbal, a evo šta je pisao Andriću
Pre no što se bacio na reportaže Mika je uspeo da načini novu „glavu“ lista, koja je dugo bila u upotrebi. „Pančevo – to je kad se vratiš“, pesma koja je izašla iz njegovog pera, danas se može čuti svuda i postala je nezvanična himna grada.
Kuća u kojoj je živeo se nalazi na adresi Vojvode Radomira Putnika 7, a njegova porodica je bila smeštena i na adresama Dimitrija Tucovića 63 i Braće Jovanović 19.
Osim stvaranjem vrhunske poezije, malo je poznato da se Antić bavio i kinematografijom. Režirao je pet filmova kao što su: „Doručak sa đavolom“, „Zemlja“, „Sveti pesak“; a bio je i scenarista za 12 ostvarenja.
U prvoj polovini 1954. u „Pančevcu“ Mika je objavio prvih deset svojih reportaža, zbog kojih ga je Pančevo i izgubilo. Naime, primećene su u Novom Sadu i ubrzo je stigao poziv da ga čeka posao u „Dnevniku“.
Nagrade i priznanja
MIka Antić ima dve 'Nevenove' nagrade. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac je ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica.
Za njegovim umećem Pančevci su posegli još jednom, polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je za dokumentarni film o gradu napisao pesmu „Dunav se uliva u Tamiš“. I danas je mnogim Pančevcima poznat stih „Pančevo, to je kada se vratiš u svoju dušu jednoga dana“, ali malo ko zna ko je autor.
Majka Melanija, kako su je Pančevci zvali, majka Antićeva, živela je u Pančevu i umrla u 101. godini. Njena priča o Miki zabeležena je filmskom kamerom 1998. godine, ali je dokumentarac u režiji Ivana Rakidžića i po scenariju Raše Popova ostao je nezavršen.
Možda će se i toga jednoga dana neko u Pančevu setiti.
,,Mikini dani” u Pančevu
Edukacija mladih o načinima za transformaciju umetničkih dela iz jedne forme u drugu definiše osnovnu postavku manifestacije „Mikini dani”, koja se održava u Pančevu. Ideja ove manifestacije je da se, na primer, od Mikine pesme sačini crtež, akvarel ili fotografija, da se sačini performans, kratkometražni film ili predstava na osnovu Mikinih slika ili tekstova. Približavanje tradicionalnih i savremenih kulturnih tendencija široj populaciji sa namerom supstitucije svih pojavnih oblika kiča i usmeravanje mladih ka stvarnim vrednostima, neki su od ciljeva ove manifestacije.
- Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam". I u svim ostalim svojim pesmama. - napisao je o sebi Mika Antić.
Dunav se uliva u Tamiš
Ljudi su isti kao i lađe:
Podignu kotve i otplove,
Al’ svako mora jednom da nađe
Ponovo svoje stare snove.
Dunav se uliva u Tamiš
Iz svih mora, iz svih okeana,
Pančevo - to je kad se vratiš
U samog sebe jednog dana.
Ljudi su isti kao i ptice:
Lete do sunca i do zvezda
Al’ svako mora jednom da sleti
Ponovo natrag do starog gnezda.
Dunav se uliva u Tamiš
Iz svih mora, iz svih okeana,
Pančevo - to je kad se vratiš
U svoje srce jednog dana.
Ljudi su isti kao i reke
Ušća im negde na kraju sveta
Ali se svaka reka seća
Večito svoga starog početka.
Dunav se uliva u Tamiš
Iz svih mora, iz svih okeana,
Pančevo - to je kad se vratiš
U svoju dušu jednog dana.
Miroslav Antić