Pančevo je grad koji se nalazi u Vojvodin i nalazi se na obalama Tamiša i Dunava, u južnom delu Banata i ono je administrativno sedište grada Pančeva, kao i Južnobanatskog upravnog okruga.
Pančevo je četvrti grad u Vojvodini po broju stanovnika. Prema konačnim rezultatima popisa stanovništva iz 2011. godine, u Pančevu živi 76.203 stanovnika, a na teritoriji grada Pančeva 123.414 stanovnika.
Svojim povoljnim geografskim položajem, prirodnim okruženjem, vrednim građanima i još vrednijom i efikasnijom lokalnom samoupravom, Pančevo postaje, još odavnina, pravi i prvi industrijski grad u Srbiji. Mnogi invesititori, fabrike, rafinerije i drugi preduzetnici, dolaze u Pančevo sa željom da ulažu u njega, njegove građane, obezbede im uslove i bolje životne standarde, ali i da takvim svojim radom doprinesu i razvoju čitave Srbije. Sve ovo, ali i mnoge druge specifičnosti koje ima, izdvaja Pančevo od ostalih opština i gradova pre svega u Vojvodini, a potom i u čitavoj Srbiji.
Međutim, pitanje koje se sve češće postvalja, ne samo u Srbiji, već i u svetu, sa dolaskom sve većeg broja investitora, razvojem fabrika, posla i grada, jeste šta je sa ekologijom i ekološkom strukturom grada.
U Evropi i svetu se na ekološkim temama lome ozbiljna ekonomska i politička pitanja sa dalekosežnim posledicama po čovečanstvo, svi ratuju i bore se, beže i suočavaju se sa ovom temom koja iz potaje sve češće postaje goruća i pravi izbor sukoba među mišljenjima i radu, međutim, ovo nije slučaj kada je reč o Pančevu. Iz godine u godinu, Pančevo uspešno balansira između životne sredine, ali i boljeg, lakšeg, modernijeg života Pančevaca.
Naime, Pančevo od početka otvaranja svojih industrijskih zona vodi računa o kvalitetu i uslovima života u ovom gradu. Od kvaliteta života, preko kvaliteta vazduha, vode, kanalizacije, otpadnim vodama, brine o "zelenim oazama grada" i svojim marljivim radom trudi se da održi vezu i balans između životne sredine i industrije.
Ono što je do sada odrađeno u okviru rada gradske vlasti kako bi se zaštitila ekološka infrastruktura u gradu jeste akcija postavljanja pametnog mobilijara, čime je Pančevo dobilo još dva takva autobuska stajališta, strateški rapoređena na najfrekventnijim lokacijama šireg centra grada.
Zapravo, reč je o već postojećim stanicama za čekanje prevoza, sada pojačanim USB priljučkom, sopstvenom LED rasvetom i internet konekcijom. Svi predviđeni priključci, rasveta i paneli za napajanje koriste sunčevu energiju, pa građani, ali i meštani okolnih sela, dok prekraćuju čekanje autobusa, imaju mogućnost da dopune svoje mobilne uređaje koristeći obnovljive izvore energije. Gradska uprava objašnjava da ovakva stajališta imaju i zadatak da svojim izgledom i funkcionalnošću doprinesu savremenijem i uređenijem izgledu naselja, a Pančevo bude "rebrendirano" u ekološki odgovoran grad, realizacijom "zelenih" projekata koji nose ekološku i edukativnu pouku.
Tako su još pre pet godina, u nameri da se skrene pažnja na čistije i alternativne vidove prevoza, u saradnji sa Mašinskom školom konstruisani i postavljeni biciklofoni, na kojima Pančevci snagom energije koju sami proizvode mogu da napune baterije mobilnih telefona. Na obnovljive izvore energije, "priključena" je i pametna klupa na platou ispred eUprave, kao i zelena biblioteka u Gradskom parku "Narodna bašta", iz koje se slobodno mogu uzeti ili doneti knjige, takođe uz mogućnost dopune mobilnih telefonskih uređaja.
Sada se tehnološki osavremenjena stanična mesta mogu nadograđivati i biti još funkcionalnija, umrežavanjem sa jedinstvenim gradskim BUS STOP sistemom. Time bi putnici, na posebnom displeju, imali pregled linija i voznog reda sa trenutnim pozicijama i očekivanim vremenima dolazaka autobusa, pa i podatke o temperaturi, vlažnosti ili kvalitetu vazduha, što bi u Pančevu bila posebno značajna bonus informacija.
Iz fonda za zaštitu životne sredine budžeta grada Pančeva za zamenu dotrajalih staničnih "pečuraka" i uređenje modernizovanih stajališta, utrošeno je milion dinara. Upravitelji grada najavljuju još projekata u ovom smeru koji bi tebalo da afirmišu obnovljive, zelene izvore, ali i široko ekološko opismenjavanje, naročito mladih.
Kada su u pitanju nove investicije i planovi što se ekološke infrastrukture u Pančevu tiče, gradonačelnik Aleksandar Stevanović navodi da se od samog grada zahteva da se bavi ekologijom i životnom sredinom, a grad želi da odgovorno radi na ovom segmentu života i životnoj sredini zbog čega se u ekologiju ulagalo i u prethodnom vremenu, ali će se u budućnosti ulagati još više.
- Imamo u planu već nekoliko investicija u oblasti ekologije a koje su vezane za poboljšanje stanja životne sredine u Pančevu gde pre svega mislim na nastavak izgradnje sanitarne deponije, odnosno proširenje postojeće sanitarne deponije koji ćemo raditi uz pomoć Republike Srbije čime ćemo da razvijamo deponiju koja ima karakter regionalne deponije i u budućnosti se nadamo da će moći da prima otpad i sa drugih teritorija lokalnih samouprava koje su u okruženju Pančeva - rekao je gradonačelnik Aleksandar Stevanović i dodaje:
- Jedan od najvažnijih projekata koji se izvode iz oblasti ekologije jeste izgradnja nedostajeće infrastrukture po pitanju kanalizacione infrastrukture i izgradnje pročistača za otpadne vode.
Gradonačelnik Pančeva ističe da su ovakvi projekti nešto što Pančevo duguje samo sebi, da su ovi projekti nešto što će zaštiti reke Pančeva, ali i Srbije, uzevši u obzir da je Pančevo grad koji izlazi na dve reke i grad kao takav želi da postupa i radi odgovorno prema samim vodotocima kako bi ostala čista i korisna za neke buduće generacije.
Projekat je finansiran iz budžeta grada Pančeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.