Jovan Popović (1905—1952) pripadao je grupi pesnika mlađe generacije koja je svoje borbeno pesništvo potvrdio učešćem u ratu i izgradnji oslobođene zemlje. Rođen je u Velikoj Kikindi gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
Popovićevo književno delo čine tri zbirke stihova i tri zbirke pripovedaka. Pesme su mu: Hadžija večnosti (1925), Ples nad prazninom (1926) i Lasta u mitraljeskom gnezdu (1942); pripovetke: Reda mora da bude (1932, Lica u prolazu (1941) i Istinite legende (1944).
Poslednja Popovićeva knjiga pesama, koja predstavlja njegov lični izbor iz celokupnog dotadašnjeg pesničkog stvaranja, izašla je 1951, kada je pesnik već bio u bolesničkoj postelji. Popović je, sem toga, pisao i eseje i kritike. Umro je 1952. u Beogradu.
Jedna osnovna škola u Kikindi nosi njegovo ime, kao i narodna biblioteka u ovom gradu. U centru Kikinde nalazi se veliki spomenik ovom pesniku.