Ivan Golušin, voditelj TV Pink, rođen je i odrastao u Kikindi, i sa mnogo ljubavi govori o banatskom gradu, za koga ga vežu izuzetno lepa sećanja.
- Živeo sam u Kikindi 18 godina. Tamo sam se rodio, išao u osnovnu i srednju školu. Kad sam upisao fakultet otišao sam u Novi Sad, pa u Beograd, tako da sad već duže živim van Kikinde nego što sa živeo u Kikindi - počinje priču Golušin.
- S obzirom da sam rođen 1976, ono je vezano za osamdesete godine. I danas je Kikinda miran grad, ali tada je bila posebno mirna. Sve je išlo polako, nikakve žurbe nije bilo jer je takav mentalitet. Sećanja su vezana za bezbrižno igranje po velikim, širokim, ravnim, pravim ulicama, bez ikakvog saobraćaja. Najveću "gužvu" u saobraćaju su pravili biciklisti. Bilo je "pod obavezno" da svaka kuća ima bicikl. Kad smo bili mali, oni su imali i pomoćne točkove. Išao sam i u školu biciklom, dosta ljudi je na posao odlazilo tako. Kikinda je relativno mali grad, apsolutno svuda je moglo da se stigne na ovaj način.
- Kikinda je vrlo blizu rumunske granice. Petnaestak kilometara ima do prvog prelaza, a pedesetak do Temišvara. Tih osamdesetih, kad je Rumunija bila u ekonomskoj i političkoj krizi, trgovalo se nekim običnim stvarima iz Temišvara. Mi smo njima prodavali "Vegetu" i cigarete, a oni nama ručne radove, tekstil... Na pijaci je postojao poseban deo za Rumunke.
- Svako hvali svoje (smeh). Ono što čujem od ljudi koji dođu u Kikindu je da im zapadne za oko blagonaklonost, pa mogu slobodno da kažem i naivnost ljudi. Kad je mala sredina, apsolutno nema potrebe da se neko bezobrazlukom ističe i dolazi do svojih ciljeva. Ljudi u Kikindi su gostoljubivi, nasmejani, verovatno zbog toga što su lišeni svakodnevnih problema koje imaju žitelji velikog grada.
Golušin je naglasio:
- Ne smemo da zaboravimo da je tih osamdesetih Kikinda u Jugoslaviji bila jedan od najrazvijenijih gradova. Tamo su postojale jako velike i važne firme kao što je "IDA", odnosno "Opel" koji je imao svoje predstavništvo u Kikindi, jedino u zemlji. Tamo su se proizvodili automobili, sećam se da je mnogo ljudi vozilo "Opel". Pored toga, tu su "Toza Marković", "Kikindski mlin", "Hemik Kikinda"...
- Otprilike jednom mesečno. Moja majka i dalje živi tamo, i to je jedino što me vezuje za Kikindu. Svi moji drugari su se raštrkali negde. Malo ljudi iz moje generacije, i onih pre i posle mene, su ostali u Kikindi - pomalo setno je završio Ivan Golušin.