U avgustu prošle godine je umrla poslednja takozvana virdžina iz Crne Gore iz sela u blizini Šavnika. Stana Cerović rođena je 1936. godine. Bila je najmlađe dete u porodici s pet devojčica i dvojicom dečaka - koji su obojica umrli vrlo rano.
Neobična tradicija uporno se održava još od srednjeg veka u zabačenim selima Balkana, piše britanski Gardijan u priči posvećenoj takozvanim virdžinama. Prema običaju iz ovih krajeva, ako glava strogo patrijarhalne porodice umre ne ostavivši muškog naslednika, jedna ćerka tada "postaje muškarac".
Kako živi virdžina?
Ona se oblači kao muškarac. Dozvoljeno joj je da puši i druži se s muškarcima u seoskoj kafani. Ona može da nosi oružje. Ipak, te privilegije su skupe. Ona mora da se "zakune da će ostati devica".
Njen celibatski zavet i obećanje da će čuvati majku, sestre i imanje porodice predstavljaju doživotnu obavezu. U mnogim slučajevima, to je ujedno i jedini način na koji žena može da nasledi porodično imanje.
Iako još dete, obećala je ocu da se nikad neće udati i obavezala se da će brinuti o porodici. Celog života družila se s muškarcima. Počela je da puši u petoj godini. U sedmoj godini je počela da radi s ocem u polju. Otac ju je naučio i da puca iz vatrenog oružja.
"Sebe je smatrala muškarcem, a njene sestre su je tretirale kao brata", nedavno se prisetila njena rođaka Mara Cerović, što je takođe preneo britanski Gardijan.
Stana nikad nije nosila žensku odeću. Tradicionalno "ženske poslove", poput pranja veša i čišćenja, radile su njene sestre. Oduvek je bila "muško u porodici".
Prema rečima Stanine porodice, ona je sebe uvek smatrala privilegovanom, nikako uskraćenom za ženski identitet. Uverenje da je preuzimanje muške uloge u porodici čast za ženu, već je vekovima u korenu ovog običaja.
Ali 2016. godine u osamdeset petoj godini života, Stana Cerović je preminula i tako je Crna Gora ostala bez svoje poslednje virdžine. Pet godina ranije, morala je da proda većinu krava, nakon što ju je jedna od njih povredila pre godinu dana.
PRENESI DALJE: Pre nego što zaigrate ŠOTU pročitajte JEZIVU ISTINU kako je nastala!
Ovi arhaični običaji potiču iz 15. veka. Zastupljeni su u planinskim selima Crne Gore, juga Kosova, severa Albanije, a i neki delovi Dalmacije su ih usvojili.
Izgled virdžine
Virdžine su sekle kosu, nosile isključivo mušku odeću, a često i menjale imena u muška. Mnoge su uvežbavale i usvajale muške pokrete.
Američki fotograf Džil Peters koji je 2012. godine putovao severom Albanije 2012, zabeležio je jedinstvenu kolekciju portreta virdžina, da bi dokumentovao ovaj fenomen koji nestaje. Ovaj običaj još uvek opstaje u Albaniji. U Dalmaciji i Bosni je iskorenjen, a i u Crnoj Gori je blizu izumiranja.
Roman "Zakleta devica" albanske spisateljice Elvire Dones posvećen je ovom fenomenu. Objavljen je u Londonu 2007, i prati život žene koja, uz pomoć sestre, uspeva da se poveže sa svojim ženskim identitetom izgubljenim u zakletvi. Italijanska rediteljka Laura Bispuri snimila je i film na osnovu te knjige 2015.
No, za razliku od heroine romana i filma, Stana Cerović iz Crne Gore nikad nije zažalila zbog svoje odluke. Uslišena joj je poslednja želja, da je na porodičnom groblju obeleže kao jedinog preživelog sina njenog oca.