Ivan Bosiljčić otkrio je da od malena sanjao da se bavi muzikom, a ne glumom, međutim da mu je jedan incident u detinjstvu promenio planove.
- Maštao sam da mi opredeljenje bude muzika jer kao dete nisam izražavao glumački već muzički dar. Ali sam napustio muzičku skolu zbog incidneta sa nastavnikom. Bila mi je velika želja da sviram klavir, ali potičem iz skromne porodice i imali smo samo klavirsku harmoniku i to sam i upisao. Kad god sam mogao krišom sam otvarao klavir i pipao dirke u školi. Jednom sam otvorio neki koncertni klavir koji nije smeo da se dira i krenuo da sviram i dočekali su me debeli šamari od profesora solfeđa. Bio sam drugi razred osnovne škole i više se nikad nisam vratio u muzičku školu, a profesor je suspendovan - ispričao je Ivan u emisiji "Šta sam tebi i ko sam sebi" na K1 i dodao da mu je sada u pevanju najbolji sudija upravo supruga Jelena Tomašević:
- Vežbam pevanje kod kuće, Jelena i ti njeni dometi su toliko visoki da je baš dobro čuti savet od nje. Međutim ona ne ulazi u savetovanje, vrlo je skromna i strašno te favorizuje. Ni malo se ne postavlja iznad. Najviše mi pomaže jer tumači muziku da li je oseća ili ne. Samo mi kaže ovo dira pravo u srce i to je dovoljno.
- U poslednjoj sceni serije "Ranjeni orao" moj junak gubi nogu i posle dve nedelje šetam ja Terazijama, a ljudi mi prepoznaju lice i onda refleksno pogledaju u moju nogu. Tada sam upoznao moć televizije i šta znači popularnost, tad sam se uozbiljio.
- Zanimljivo je da sam posle šest meseci i stvarno slomio nogu, na predstavi. Skočio sam i u doskoku su mi popucali svi ligamenti, da mi je noga bila na "končiću". Završio sam u Urgentnom i nisam mogao da stojim. Kažu da nekad od tereta popularnosti pucaju kosti, pa eto primera. To je bio neki pik popularnosti neizdrživ, ali jako koristan da ga glumac prođe i da nema zablude. Ta količina popularnosti osvešćuje čoveka. Ovde sam odavno izgubio anonimnost, ljudi te gledaju i očekuju nešto od tebe kad te vide na ulici, dok mi je u Rusiji mnogo drugačije.