Ana Kokić je ove godine odlučila da stavi tačku na brak. Dok pojedine žene ostaju u braku obraćajući pažnju na to što će okolina reći, Ana se time nikada nije vodila.
- Kod mene je sve prosto. Ili je crno ili belo. Tako da nema tu drugih boja, osim mojih ružičastih naočara kroz koje gledam ceo svet. Šalim se. Znate kako kažu: “Ako si veliki u pobedi, budi veliki i u porazu”. Jednostavno moramo razmišljati o deci. To što će okolina da kaže najmanje je bitno. Čovek počinje da živi onda kada izbaci tu rečenicu iz glave. Dok god ne ugrožavaš druge, radi šta god hoćeš sa svojim životom. I tu nema više filozofije. A moj razvod je više ispričana priča. Idemo dalje - pojašnjava Ana, koju smo pitali da li je sa Nikolom ostala prijatelj.
- Da nije postojao lep i normalan odnos, mi ne bismo bili u braku. Ja sam njemu bila prijatelj, sada sam i uvek ću biti. On je otac moje dece i tako treba da bude - naglasila je ona.
- Stojim čvrsto na zemlji, sa obe noge, zdrava sam, normalna sam ostala, hvala bogu, tako da sve može da se prebrodi. Sve prođe i na kraju sve dođe na svoje mesto. Nema tu drame, jer to ne volim - istakla je ona, a na pitanje da li je hrabra žena, Ana je bez mnogo razmišljanja odgovorila:
- Jesam, mogu to da kažem. Hrabra sam. Jako.
Ana Kokić kaže da je retko namrštena i ljuta.
- Uvek se nađe neka čaša vina koja pomogne za raspoloženje. Što si stariji, sve više shvataš da je život jedan i da ne treba gubiti vreme na neke stvari koje mogu lako da se promene, izbace iz života. Naučila sam da kada sam neraspoložena napravim sebi atmosferu da to zaboravim. Pojačam muziku i oraspoložim se - ističe Ana.
Šta je za nju sreća, i da li može da kaže da je srećna žena, odgovorila je:
- Sreća je kada možeš sebi da napraviš dan onako kako ti želiš. Kada radiš posao koji voliš. Kada ti je porodica zdrava i nasmejana. Kada možeš nekog da usrećiš nekim gestom. To je sreća. Sreća ne zavisi od toga gde živiš, šta voziš... Sreća nisu materijalne stvari. Sreća je mnogo više od toga. I da. Ja sam srećna žena. Uvek bila.
Na pitanje da li će biti kao "carinska kontrola" za buduće partnere ćerki, Ana odgovara:
- Mislim da ću se više truditi da budem dobra drugarica sa njima i da mi one same pričaju šta se dešava i da mi iskreno govore gde su i sa kim su. Baš sam nedavno sa starijom ćerkom vodila takav razgovor da joj nikada niko u životu neće pomoći kao roditelji i da uvek mora da nam govori sve iz razloga da ako se nešto desi da mi možemo na pravi način da reagujemo.
- Ali opet ne želim da govorim o tom negativnom pravcu. Dosta vremena provodim i razgovaram sa njima, nadam se da ću uspeti da im usadim u glavu neke stvari koje se tiču ponašanja, odrastanja i odnosa sa ljudima - kaže ona.