Pevač Boban Rajović važi za jednog od traženijih pevača na estradi. Međutim, ovaj Crnogorac, koji je svojevremeno živeo u Kopenhagenu, nije imao lak život, što je i ispričao jednom prilikom za domaće medije.
- Dok sam taksirao 1999. godine, sedeo sam u vozilu i dva sata čekao na poslednju vožnju ispred nekog striptiz bara. Onda je izašao neki pijani Šveđanin, seo u auto i rekao mi da ga vozim u jedan hotel, što je bila najkraća moguća vožnja koju je mogao da uzme. I još mi daje karticu, a kad tako plaća nema bakšiša. Najgora moguća varijanta. Stignemo, izbacim ga iz taksija i kažem sebi: "Gotovo je, neću više ovo da radim, hoću da napravim nešto od života". Uvek sam osećao u sebi da to mogu - rekao je pevač i odlučio da se zaputi u Beograd i tamo napravi karijeru.
- Otkrio sam ženi da njena sestra ima 20.000 kruna u "šteku", što je nekih dve hiljade evra, i predložio joj da je zamoli da mi pozajmi taj novac za avionsku kartu. Kada sam stigao u srpsku prestonicu, upoznao sam sada pokojnog Rođu Raičević koji me je uveo u tu muzičku priču i upoznao sa ljudima. I malo-pomalo, počele su da me "šišaju" razne televizije i izdavačke kuće - naveo je Boban, koji je istekao da u srpskoj prestonici bio bez dinara.
Kako je istakao, najteža godina bila mu je 2003., kada je zapao u finansijske probleme.
- Te famozne 2003. imao sam toliko dugova da nisam znao ni kome ni koliko dugujem, a "dugovao" sam Dancima mesec dana zatvora. Tada sam primetio da nisam bio sav svoj pa me je brat savetovao da odem kod psijhijatra. Nisam video svetlo na kraju tunela. I tako, čeka me mesec dana robije, u dugovima sam do guše, žena više ne može da trpi, razvod kuca na vrata. I ta kap koja je prelila čašu kanula je kada sam otišao da vidim porodicu u Danskoj - pričao je pevač i nastavio:
- Čim sam sleteo avionom, žena je otišla po ćerku Anđelu u vrtić, ali ja nisam mogao da ih čekam i krenuo sam put obdaništa. Dok sam išao njima u susret, vidim da su se maloj iskrivila usta. Pitao sam Draganu šta se dešava, a ona mi je rekla da je ćerka dobila "facijalis". Živ sam se "isekao" - naveo je on i dodao:
- Nemam para, žena hoće da me ostavi, dete je bolesno, čeka me mesec dana zatvora. I u tom najgorem periodu rešim da "odradim" zatvor koji su mi odredili zbog gluposti. Zbog neplaćenih kazni usled saobraćajnih prekršaja oduzeli su mi vozačku dozvolu. Vozio sam na tuđu, a kada su me uhvatili, optužili su me za lažno predstavljanje. Naljutio sam se na policajca i rekao mu: "Pi, dansko đubre, mene si našao", i potom ga pljunuo, a kada se sve to sabere, eto mesec dana robije - istakao je pevač i nastavio s pričom:
- To je zatvor otvorenog tipa, možeš da pobegneš kada god hoćeš, ali ti se ne isplati - kada te uhvate, ideš u zatvoreni. Kunem se, bio bih srećan kada bi me tamo poslali jednom godišnje. To je odmor. Ali tamo su budale, sigurno nisu inteligentni ljudi jer se "naduvaju" i njima je lepo - govorio je on i dodao:
- Delio sam ćeliju s Albancem koji je bio na antidepresivima. Stalno me je nagovarao da probam, a ja pomislim: "Ma pusti me čoveče, šta će to meni". Bio sam non-stop u teretani i igrao fudbal - rekao je Boban Rajović, koji je nakon zatvora morao da odradi i društveno korisni rad i da čisti tribine na fudbalskim stadionima posle utakmica.