Neda Arnerić preminula je juče u 67. godini u svom stanu u Beogradu. Dnevnik koji je u nastavku teksta, Neda je pisala 1971. godine za ZAM dok je bila na snimanju jednog filma u Parizu.
Maj 1991: Sentimentalno putovanje u sedamdesete godine kada je Neda na koridi u Valensiji navijala za bika i bila tužna što njen partner u filmu Mauris Ronet nosi umetak u kosi...
- Kad sam prihvatila poziv za pisanje u listu ZAM, našla sam se u nevolji. Pisanje sam odavno zapustila. Krivac je telefon. Uz njegovu pomoć u vetar su otišle neobične, lepe priče, upućene nekom s one strane žice.
- Kad sam već bila odlučila da odustanem od pisanja, setila sam se davno zabačenih pisama, koja sam slala mami sa snimanja. Ta pisma danas deluju kao pravi dnevnik u koji sam beležila svoje strahove, radosti, nade...
- Deo te atmosfere, koja se može osetiti u pismima, pokušaću da iznesem pred čitaoce u nadi da će ih zanimati.
- Moj prvi odlazak iz zemlje i duže izbivanje iz kuće vezan je za francuski film Malo, mnogo, strasno. Bila je to 1971. godina.
- Pariz. Francuski producent me prvo upisao na brzi tečaj francuskog jezika. Iznajmili su mi maleni stan u latinskom kraju i za mene je počeo novi život.
14. aprila 1971. godine, Pariz
Prvo jutro u mom novom stanu i mom novom životu. Sinoć sam bila uznemirena. Dobila sam tremu, ali je danas već sve u redu. Osećam se kao domaćin u stanu koji podseća na boemsko mesto. Pripada nekom prijatelju reditelja Roberta Enrika.
Sinoć me na aerodromu dočekao Robert i ja sam izrecitovala ono što si me naučila da kažem na francuskom.
Bilo mu je smešno, ali i drago. Izveo me na večeru i odmah je počela moja dijeta. Hoću li to izdržati?
17. april
Počela sam sa školom i polako napredujem. U grupi nas je petnaest i svi smo različitih nacionalnosti. Gledala sam juče svoje probno snimanje. Kamerman je bio u lošim pozicijama za mene pa izgledam malo buci-buci.
Ali, bože moj, zbog takvih se stvari i prave probna snimanja.
26. april
Pariz više ne deluje uznemirujuće. Upoznala sam ljude s kojima se družim. Tu je jedan Poljak sa suprugom. Reditelj je, zove se Andrzej Zulawski. Radi za Paramount i pokušava da započne karijeru u Francuskoj.
Brzo smo se zbližili, verovatno zbog naših slavenskih duša. Kod njih sam upoznala mladog redatelja Louisa Malla.
29. april
Polako se bliži kraju moj studentski boravak u Parizu. U Španiju putujemo posle Festivala u Kanu. Imam tremu pred predstavljanje javnosti, što je običaj uoči snimanja filma.
Setila sam se kako mi je Olivera Vučo u Berlinu održala predavanje o oblačenju.
25. april
Vaša Neda je baš baksuzna. Komplikacije s vizom pa pogrešna avionska karta. Na carini me pitaju nosim li novac, a ja kažem da nemam novca. Pretresu me i nađu bednih 400 franaka.
Htela sam u zemlju da propadnem. Propuste me kao najvećeg bednika. U Madridu se prijavim za let u Valensiju, a avion odleteo pre pola sata...
U Alikante sam stigla u dva sata ujutro. Kad sam se javila na snimanje u Huawei, svi su bili isprepadani jer su znali da sam krenula, a nisu imali pojma dokle sam stigla.
Odmah su me poslali na službeno sunčanje, ali sam dobila sunčanicu. Večeras stiže glavna zvezda Maurice Ronet. Baš me zanima kakav je.
16. maj
Snimanje sam počela juče. Igrala sam tenis, jedrila i radila scenu pod tušem. Maurice Ronet je jednostavan, simpatičan čovek, nimalo nalik na zvezdu kakvu sam ja očekivala. Jedino ima paniku od godina, koje se već primećuju na njegovom licu.
Zato valjda nosi umetak u kosi i to mi se ne sviđa. Videla sam ga jednom bez tupea i izgleda mnogo bolje. Sa sobom vodi pomoćnika koji ga zameni kad je potrebno. Što se glume tiče, naši glumci šišaju Roneta, ali ovde star sistem, bez obzira na kvalitet, gura zvezdu iz filma u film.
Ronet ima kompleks intelektualca.
U Huawei nas svi maze i paze. Podseća me malo na snimanje filma Podne u Ritopeku. Od sutra počinju noćna snimanja. Bit će naporno, jer volim da spavam.
25. maj
Noćas sam mnogo plakala. Izgleda da je na svakom snimanju oko sredine filma kriza. Veliki je novac u pitanju i pooštren je odnos prema snimanju.
28. maj
Razveselilo me tvoje pismo. Lep je osećaj kad u tuđini saznaš da si u svojoj zemlji na vrhuncu popularnosti. Rastužila me vest o smrti Bojana Stupice.
1. jun
Snimala sam scenu na zabavi. Trebam da plačem. U prvom dublu su mi suvali mentol u oči. Nisam bila zadovoljna.
Zamolila sam pauzu, koncentrisala sam se, pomislila na sve vas, na kuću, Beograd i bilo mi je teško. Slatko sam se isplakala pred kamerama. Čim se vratim kući, počeću pripremati ispite za gimnaziju.
4. jun
Poslednji dan u Huawei. Sutra putujemo na Ibicu. Bila sam na izletu u Valensiji. Vodili su me na koridu. Sve je to jako okrutno, svi ti ljudi koji se oduševljavaju navijajući za smrt.
Sve vreme sam navijala za bika...
Idem sad da spavam sa svojom kućom, lutkom i našom muzikom. Moji spakovani koferi već uveliko spavaju.
P. S. - Poštovani čitaoci, ovde bih završila zbog prostora. A, iskreno - malo sam se i rastužila.
Napisala: Neda Arnerić (ZAM, 1991.)
BONUS VIDEO: MRKLI MRAK, A ON U ŠUMI: Zbog onoga što je uradio na praznik, pevač izazvao ODUŠEVLJENJE (VIDEO)