Glumac Aleksandar Dunić, koji se proslavio ulograma u serijama "Srećni ljudi" i "Porodično blago", godinama je u skladnom braku s Draganom Litričin Dunić, novinarkom i univerzitetskom profesorkom, inače doktorom književnih nauka.
Kako su jednom prilikom njih dvoje otkrili, Aleksandar je bio verni gledalac Draganine emisije iz oblasti kulture "Ličnosti i svetovi" i bilo je jasno da su im interesovanja slična, a ljubav je navodno planula na prvi pogled.
- Pri tom, svetovi dramske umetnosti i književnosti su kompatibilni, tako da nismo dva sveta - istakla je svojevremeno Dragana za Story.
Kako je ona pre nekoliko godina objasnila, sin Dušan, koji danas ima već 20 godina, centar je njihovog sveta.
- Trudimo se da ga vaspitamo tako da postane dobar čovek. Učimo ga plemenitosti, humanosti, hrabrosti, ali i da živi po ovim već pomalo zaboravljenim vrlinama u današnje vreme. Ne verujem u lažne vrednosti novog doba, kao ni u brz, lak i nezaslužen uspeh. Verujem samo u najviše ljudske vrednosti koje će, ipak, pobediti u svakom vremenu. Istina je uvek jača od laži, dobrota od zla, svetlost od tame, ljubav od mržnje, pravda od nepravde, a vreme kao najbolji sudija pokazaće da je bolji svet moguć jedino ako postanemo bolji ljudi. A to znači i da, uprkos trenutnoj sumornoj stvarnosti, vaspitavamo decu da veruju u ideale - istakla je ona.
Aleksandar je jednom prilikom otkrio zbog čega nije završio glumu u srpskoj prestonici.
- Bio sam u užem izboru u Beogradu, nisam primljen, ali me je zato Branko Pleša primio na odsek glume u Novom Sadu. Desila se slučajnost, kao i mnogo puta, s tim da je ova slučajnost bila odlična za mene jer sam od Branka Pleše mnogo naučio i bila mi je čast da budem njegov student - naveo je glumac.
- Novi Sad je u vreme kad sam ja studirao bio apsolutno bezbedan grad finih i dobronamernih ljudi. Naravno, kao student sa strane više sam bio upućen na druge studente koji, takođe, nisu bili Novosađani. Divno smo se družili i učili od jednog od najboljih. Žao mi je što nas je život tako razdvojio pa se ne viđamo onoliko koliko bih želeo - dodao je tada on.