Pevač Bora Drljača preminuo je danas u 80. godini života. Ova tužna vest čini još tužnijim reči koje je nedavno izgovorio u jednoj od svojih poslednjih izjava.
- Neke velike životne radosti? Pa nisam ti ja to imao... Ja sam uživao s narodom. Voleo sam da se sunčam, eto i sunce me koštalo. Dobio sam melanom. To je gadna bolest. Operisao sam, ali on se vraća. Lečim se od toga i sav sam iskasapljen. Ljudi su mi govorili: "Beži sa sunca", a ja budala i ludak, sad ispaštam jer nisam hteo da slušam. Al' dobro, još godinu, dve, tri da živim i dosta. Kažem doktorima: "Da pređem 80 i koji ću đavo više." Kad se pređe 80, svaki dan i godina su veresija. Radost su mi bile nagrade, eto, kad već pitaš. Mislim da na estradi ima najviše nagrada. Imam dve pune sobe trofeja. Bio sam pobednik mnogih festivala. Mnogo patim i za domovinom. Kuću su mi srušili. Sve je pomrlo. Imam 16 hektara zemlje u Bosni. Da dajem džabe, neće niko da uzme. Da to imam ovde, bio bih milioner. Eto, nikad nisam ni pušio ni pio. Sve što ne valja nisam upražnjavao. Bio sam pravi dečko. Kad vidim da ne valja, ja produžim. To je samokontrola. Samo babu jednu da nađem, da mi bar pravi društvo. Voleo bih i mlađe, ali šta ja da radim ako je 30 godina mlađa... Bio sam nekada mlad i lep, sad sam samo lep - rekao je on.
- Kakva budućnost?! Nemam ja budućnost. Bar da živim još godinu, dve, tri dana i da umrem. Ako uspem da proguram još koju više i to ti je. Slomila me bolest. Ne volim smrt, al' šta ću. Kad dođe vreme. Ne znam kako ćete bez mene, kako će ovaj svet bez Bore. Volim život i nauživao sam se, al' još pet-šest da doživim i nek ide u božju mater. Operisao sam bubreg, debelo crevo, melanom, četiri-pet puta sam išao pod nož. Znam samo da ću biti sahranjen pored moje prve žene. Napravio sam spomenik, nisam stavio sliku, ali sve je završeno. Takav je život. - zaključio je Drljača.
- Patim što nemam unučadi. Za čega sam sve ovo stvarao? Jedino ja da napravim dete. Bio sam budala, Rada ostala u drugom stanju i ja joj rekao da očisti. Bila je baba, reko gde ćeš ti sad da rađaš. Želeo sam žensko dete. Nema ništa lepše za roditelje od ženskog deteta. Sinovi su barabe, muškarci nemaju osećaj kao što ima žensko. Želeo bih da sam zdrav kao nekada. Da jurim ribe, da ih vodam. Nema koja nije htela, a sad se bliži kraj... Što se tiče životnih grešaka, to kad me pitaš, da ti kažem da ih je malo bilo. Imao sam sreće, a bogami i pameti. Nisam imao nekih težih povreda. Moje pesme ostaju narodu zato što su životne. To je moje bogatstvo. Moj početak i kraj. - završio je Bora.