Pevačica Romana Panić obratila se juče predstavnicima medija povodom hapšenja zbog pljačkanja bankomata u Australiji, zbog čega je osuđena na dva meseca zatvora. Ona je u zatvoru u Brizbejnu bila od 25. juna do 1. avgusta, a nakon toga je deportovana u Srbiju.
Australijski mediji su u jeku skandala pisali da su pevačica i njen partner Filip Mrkajić priznali na sudu da su počinili krivično delo, a Romana je za medije ispričala svoju stranu priče. Prema njenim rečima, ona je morala da prizna krivicu da bi dobila manju kaznu, jer bi u suprotnom, da je tvrdila da je nevina, bila zadržana u Australiji do juna sledeće godine, bez mogućnosti da se vrati u Srbiju. Ovom prilikom izjavila je i da kaznu jeste odslužila, ali da ,,nije kriva”.
Tim povodom mediji su stupili u kontakt sa cenjenim kriminologom Dobrivojem Radovanovićem, koji je za portal 24sedam izneo svoje mišljenje o pevačicinom iskazu.
- To je obično pravdanje nakon učinjenog krivičnog dela, tipično za većinu ljudi koji nešto učine, a ne mogu da pobiju dokaze koji su dosta čvrsti. Oni kažu da je počinilac neko drugi, a da su oni samo prisustvovali tome, ali prisustvo i ako znate da neko čini krivično delo, takođe je krivično delo. Sud te države je mnogo pouzdaniji u donošenju presuda nego većina sudova bivših socijalističkih država - rekao je Radovanović i dodao da puštanje osuđenika iz zatvora pre isteka kazne nije redak slučaj, naročito u inostranstvu.
- To je uobičajeno da može da se izađe sa dve trećine odslužene kazne. Na zapadu je to klasika, a taj propis postoji i kod nas, ali se on nekad ne primenjuje striktno - izjavio je kriminolog.
Na pitanje da li ima istine u Romaninim rečima da nije počinila krivično delo i da ga je priznala samo kako bi mogla da napusti Australiju što pre, Radovanović je još jednom podvukao da je pevačica kriva jer je znala za ono što radi njen partner i da nije smela sebi da dopusti da na bilo koji način bude umešana u to.
- To jeste jedna mogućnost, jedna varijanta. Svako ima pravo da procenjuje šta mu se više isplati - da bude kažnjen kratkom kaznom ili da bude na neki način zarobljen u nekoj državi dok traje suđenje. Ništa to ne menja njeno učešće u izvršenju krivičnog dela. Ona jeste učinila krivično delo, bez obzira na to što je samo znala, pa ćutala, jer je neprijavljivanje krivičnog dela takođe krivično delo, ili je znala, pa štitila osobu koja je bliska, ili je direktno učestvovala u izvršenju dela kao da je ona jedan od članova te ,,bandice”. Sve su to nijanse koje odlučuju o visini kazne, ali je činjenica da postoji krivično delo, a uz njeno ime estradne umetnice to nije smelo da se desi ni na koji način. Ni kao pomaganje, ni kao slučajno da je tu, ni kao činjenje, ni kao prećutkivanje. To pogotovo ne sme da se desi u tuđim zemljama, jer gde god da ode, ona je predstavnik naše zemlje i morala je da štiti njen ugled - zaključio je on.
Mišljenje o slučaju Romane Panić sa svog stručnog stanovišta izneo je i sociolog kulture Ratko Božović, koji smatra da će obožavaoci oprostiti ovaj prekršaj pevačici zbog toga što se pravdala svojom zaljubljenošću.
– To je sve nešto što govori o tome koliko smo mi izgubili kriterijume u javnom životu za ono što je dobro i što je loše, što je zlo. Moralni život je ovde stradao. Ona bi zbog toga što je poznata i priznata trebalo da ima malo više odgovornosti baš zbog toga što to čini. Publika koja nju voli i koja ju je prihvatila naći će jednu formu racionalizacije, da je ona bila zaljubljena i u zaljubljenosti nije videla ništa oko sebe. Tako da će zaljubljenost biti dovoljna da se opravda njeno saučesništvo u kriminalu. Zato se ona i poziva na tu glavnu stvar – rekao je Božović i dodao da postoji mogućnost i da joj ceo ovaj slučaj pomogne u karijeri.
- Možda će biti popularnija kod onih kojima nije strano da prekorače crtu i da se priklone nasilju i odobravanju nasilja, a njih nije malo. Biti moralan znači biti normalan, a to znači i biti nezapažen. Zato mnogi idu ka tome da budu drugačiji od toga. A ako se ta granica morala prekorači, to se gleda kao hrabrost i odvažnost jer nema kriterijuma o tome po čemu vrednovati čoveka i priznati mu dostojanstvo. To je košmar lestvice vrednosti - zaključio je sociolog.