Davne 1973. godine, Srđan Marjanović prvi put se pojavio na muzičkoj sceni tadašnje Jugoslavije. Postepeno je osvajao muzičku scenu i trudio se da ostavi trag u umetničkim vodama.
Nastupao je na velikom broju festivala, a snimio je na desetine pesama. Poslednji put ga je publika videla na Beoviziji, pre dve godine, gde je izvodio pesmu "Bar da znam". Muzici je i dalje poscećen, ali se bavi i pisanjem. Nedavno je otišao u penziju, a do sada je izdao tri knjige.
- Muzika i pisana reč su stvari koje me okupiraju i zanimaju. To je ambijent gde se lepo osećam i srećan sam. Verovatno ću do kraja života raditi nešto u tom smislu - izjavio je Srđan u emsiji "150 minuta" i dodao:
- Pored muzike, studirao sam žurnalistiku. Bilo mi je na neki način predodređeno da se bavim pisanjem. Napisao sam gomilu pesama. Radio sam za brojne časopise i pisao muzičke prikaze. To je godilo mojoj sujeti, te mi je prijalo. Posle sam shvatio da ne mogu da pišem o kolegama, jer mi to ne prija. Pisao sam recenzije, ali sam digao ruke od toga - istakao je legendarni muzičar.
Opisao je kako prema njegovim rečima izgleda odrastanje omladine, te u kolikome se razlikuje od perioda sedamdesetih i osamdesetih kako je to izgledalo:
- Imam dva sina velika, pokušavam da im ispričam kako je to bilo sedamdesetih i osamdesestih godina. Srećan sam tip što sam živeo u tom vremenu… Kada pokušam da objasnim kako je to bilo, veoma teško mi polazi za rukom. Često mi je žao današnje dece, jer žive mnogo lošije živote, nego što smo mi. Naši životi u tim godinama bili su prepuni ljubavi, emocije, muzike… Planetu je zapljuskivao kulturološki talas kakav je do tada nezapmaćen bio… Masa stvari, to je sve bilo uvezano - izjavio je Srđan.