Đorđe Balašević rođen je i odrastao u kući u Ulici Jovana Cvijićau Novom Sadu, koja se pominje u njegovoj pesmi "Neki novi klinci". U ovoj kući je živeo do smrti sa suprugom Oliverom.
Za Đoleta su uvek govorili da je bio čudo od deteta. Uz pet godina stariju sestru Jasnu, za koju je bio izuzetno vezan, veoma rano je naučio da čita, a u osnovnoj školi počeo je da piše pesme. Jedan od najtužnijih trenutaka u njegovom životu bio je kada mu je sestra preminula, o čemu gotovo nikad nije govorio za javnost.
Majka Veronika Elvira Matilda Dolenc i otac Jovan Balašević protivili su se njegovoj želji da bude muzičar, i smatrali su da treba da se bavi geografijom, za šta se i školovao. Nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu, za koje im je uvek čuvao dva prazna mesta.
Godine 1977. Đorđe je sa drugovima iz gimnazije osnovao prvu grupu - "Žetva", sa kojom je snimio pesmu "U razdeljak te ljubim". Iako je nije voleo, nakon njenog izvođenja na radiju, otvorila su mu se mnoga vrata. Singl je prodat u 180.000 kopija što je bio prvi veliki pevačev uspeh.
Godinu dana kasnije je sa Vericom Todorović oformio novu grupu Rani mraz kojoj je dao ime iz inata vodeći se sibirskom poslovicom "Ako se nadaš dobroj žetvi, čuvaj se ranog mraza". Od tog trenutka njegova karijera krenula je uzlaznom putanjom, a sve ostalo je, što bi se reklo, istorija.
Vojne vlasti su 1992. želele da ga pošalju na front zbog čega te godine nije održao tradicionalni koncert u Sava Centru. Pošto se smatralo da je odbio da ide u rat, njegove pesme su zabranjene na državnom radiju i televiziji. Pesmu "Sloboda ne" je objavljena na disku "Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga".
Kako je sam rekao, Đorđe smatra da je njegov život dobio suštinu i formu tek kada je upoznao Oliveru. Ona je u Novi Sad došla iz Zrenjanina, sa stipendijom koju je dobila kao istaknuti sportista, olimpijski kandidat i reprezentativka u gimnastici. Bila je veoma siromašna i živela je sa majkom u teškim uslovima. Za razliku od nje, Đorđe je živeo u daleko boljim uslovima. Kad su se upoznali, odmah su se posvađali oko životnih principa, a Olja ga je osvojila kada mu je na plaži tražila da joj pričuva šnale pošto je išla da se kupa.
Jedan od tužnijih perioda u Balaševićevom životu bio je nakon rođenja ćerke Jovane. Naime, Đole ju je prvi put video tek mesec dana nakon rođenja, jer je bio u vojsci i nije smeo da prelazi granicu, a Olivera se zbog epidemije meningitisa koja je tada vladala u Novom Sadu porodila u Budimpešti.
Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali svoju decu smatra najlepšim stvarima koje su mu se u životu desile. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nikada nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.