Pevačica Nadežda Biljić poslednjih dana suočava se sa ozbiljnom životnom dramom nakon što ju je u "Zadruzi 4" nevenčani suprug Toma Panić prevario sa Paulom Hublin.
Osim što je briga o prevremeno rođenom sinu Longu pala samo na nju, Nadežda poslednjih meseci strogo mora da vodi računa i o svom zdravlju, koje je nakon trudnoće ozbiljno narušeno.
Biljićeva od porođaja boravi u domu svojih roditelja, a ekipa novinara uputila se u Valjevo kako bi obišli Nadeždu i iz prve ruke se uverili kako podnosi Tomino neverstvo, ali i da li planira da mu pruži još jednu šansu.
Kako si?
- Loše, na lekovima, na infuziji, na insulinu... Šećer mi varira, raspoloženje takođe.
Kakav je sada tvoj plan?
- Plan je bio da ga sin i ja sačekamo, da nastavimo gde smo stali. Da se venčamo, da mu rodim još dece. Ali, budući da je on porušio sve i pogazio reči i obećanja, od toga nema ništa. Sada mi je plan da mu zabranim da viđa Longa i uopšte da nam prilazi.
Da li si se, nakon svega, pokajala što si mu rodila dete?
- Ne. Nikada se nisam pokajala, jer je Longo smisao mog života. On je nešto najlepše što mi se desilo.
Mnogi su komentarisali da nije trebalo da mu oprostiš batine. Da li se kaješ zbog toga?
- Okolnosti su bile takve, ali se on posle toga promenio. Moja trudnoća ga je promenila, poželeo je porodicu sa mnom. Doselio se u Valjevo i živeo je sa nama. Moji roditelji su ga prihvatili kao svoje dete. Osetio je porodičnu idilu i sreću, koju pre možda nije imao. Mislila sam da je to to.
Zbog čega je on sve to odbacio?
- Nas dvoje se jesmo svađali. I u "Zadrugu" ga baš nisam ispratila sa osmehom, ali svi parovi imaju nesuglasice. Nakon porođaja sam upala i u postporođajnu depresiju. Dobila sam šećer, zbog čega ću do kraja života biti na insulinu. Brinula sam zbog sina koji je rođen u sedmom mesecu, od koga sam bila razdvojena četiri meseca, koliko je on proveo u inkubatoru. Doktori nisu davali dobre prognoze, a ja nisam znala hoće li preživeti. Normalno je da se to sve odrazilo na mene i na moje stanje. Ne kažem da sam bila idealna, ali je on trebalo da bude deo te priče i da me razume. A ne da me vara, čim mu se ukaže prilika.
Kakvo je sada stanje malog Longa? Šta kažu lekari?
- Longa sam rodila na početku sedmog meseca, hitnim carskim rezom. Rođen je bez jednjaka i od tada hranu uzima preko sonde, koja mu je ubačena kroz nosić. Napreduje, ali slabo. Vodim ga na kontrole i nadam se da će sve doći na svoje, kada jednjak bude sazreo.
Mnogi su te osudili da pokušavaš da manipulišeš Tomom preko deteta...
- Ne manipulišem, jer dete sve oseća budući da smo nas dvoje povezani. Ja i da odem u kafić i tamo plačem, on će to osetiti i plakaće. To je prosto tako.
Sa druge strane, drugi komentarišu da ti je odnos sa ocem deteta bitniji od zdravlja tvog deteta...
- Nije mi bitniji, ali mi je bitan. Ja dete nisam rađala sebi, već nama. Ja sam želela porodicu, a ne da sama podižem dete, što će se na kraju i desiti. Potičem iz porodice gde se roditelji obožavaju i dan-danas, a u kojoj smo rođeni brat i ja. Nisam želela drugačiju zajednicu.
Šta bi rekla Tomi, da možeš?
- Svašta. Zapravo, ne znam šta bih mu pre rekla.