Draginja Radanović, majka Slobodana Radanovića, koji se od pre tri dana našao u centru ljubavnog trougla kada se njemu i njegovoj devojci Luni Đogani u "Zadruzi" pridružila njegova supruga Kristina Kockar, otvorila je dušu za "Pink.rs". Ona je kazala da bi želela da njen sin pobegne sa imanja jer je preveliki pritisak na njemu, ali i da bi ona volela da dođe u Šimanovce i da kaže svoju verziju priče.
Ulazak njene snajke u najgledaniji rijaliti u regionu njoj je pao veoma teško, pa su čak i lekari morali da reaguju.
- Ja sam tri dana u agoniji, završila sam i u bolnici. Ja sam srčani bolesnik, ne znam kako ću ovo da izdržim. Moj muž i ja tri dana nismo jeli i pili, meni dolaze njegovi drugovi i teše me i ohrabruju i pričaju da se ne uzbuđujem zbog nje, ali kako da se ne brinem kad se sve lomi na njemu - kaže ona.
Draginja ne razume zbog čega je Kija pristala da uđe u Zadrugu i brine se jer ne zna s kojim motivima je tamo došla.
- I zašto je ona uopšte ušla? Ko je ona? Šta će tamo da radi? Samo da iznosi laži, jer sve što je rekla je laž. Vidim da danas ona tamo drži glavnu reč, a on joj kao čovek prišao i ponudio pomoć. On je takav, svakom bi pomogao, tako sam ga vaspitala, ali izgleda da to nije bilo dobro za njega. Ja hoću da dođem tamo i da kažem istinu da vidim svoje dete, ako treba i na nosilima da me unesu, samo da ga vidim i da mu kažem bar dve reči - rekla je Draginja.
Slobina majka je ispričala i da je njena snaka odlučila da je tuži zbog onoga što je pričala prilikom gostovanja u emsiji i prilikom kratkog ulaska u rijaliti.
- Meni je od dotične stigla opomena pred tužbu. A šta sam ja loše rekla da bih se razvlačila po sudovima? Ništa, samo ono što je istina. Nisam nikog vređala, nisam nikog opsovala. Ona priča da je meni drago što oni nemaju decu, a ja bih prva volela da dobijem unuče. To je toliko nisko i jadno da ja nemam reči na to čime se ona služi - objasnila je ona.
Njoj su najteže pale suze njenog sina Slobodana, koje nije mogla da izdrži da gleda, pa je priznala da je poželela da on pobegne iz "Zadruge".
- Ono kad je ušla, pa sutradan kad sam ga gledala kako plače nisam mogla da se smirim. Ne mogu da gledam svoje dete kako plače i kako pati. Zaljubio se, pa šta? Je l' to greh? On će tamo da poludi, on odatle neće izaći čitav i zdrav. Ja bih najviše volela da se on zaleti i preskoči tu ogradu, da pobegne odatle, da se više ne zlopati, jer ovo što on preživljava tamo retko ko bi mogao da izdrži - završava drhtavim glasom svoju priču Draginja.