Kada imate tetovaže, nosite maske, slikate se sa momcima koji su poput vas mišićavi, "išarani" i slično jednostavno nema šanse da vas u Srbiji ne shvate kao kriminalca, huligana i pretnju po društvo. A nekada je vaš cilj samo da - zaštitite životinje.
Upravo ovo je slučaj sa Pavlom Bihalijem i pokretom "Levijatan" koji on predvodi. Cilj ovih momaka jeste da spreče nasilje nad životinjama na svaki mogući način, a njihova plemenita namera je čini se ipak ostala u senci vizuelnog izgleda, tako da je etiketiranje nastupilo pre nego što su ljudi saznali kakve su u stvari njihove metode tj. način rada.
U razgovoru za portal Srbija Danas, Bihali je otkrio neke detalje koji nisu bili poznati javnosti.
Nimalo nije radikalan osim vizuelno, to je nešto što bi trebalo da se podrazumeva u svakom normalnom društvu. Na ideju o pokretu smo došli spontano, družeći se i brinući o čupavcima, pa onda razgovorom, i kao i kod druženja nismo gledali ko se čime bavi, ko je i da li je kriminalac, navijač, biznismen, đubretar nego ko je kakav čovek i da voli životinje i shvata da je svaka od njih osoba za sebe sa svojim karakterom i unikatnom ličnošću koju moramo poštovati. Nijedan od tih pasa o kojima mi brinemo nije isti, svaki ima svoje neke potrebe, zahteve, ali oni su u suštini kao deca koja nikad ne odrastu i sa njima je zadovoljstvo raditi. Lek za mozak, psihu i čitav organizam.
To militantno je malo širok pojam, ako je militantno staviti ski maske na glavu to na šta mislite, onda da, jer jedino tako može da se skrene pažnja ovom izgubljenom društvu. Izgubljenom u vremenu i prostoru. Sa druge strane, ako mislite na bapske i lovačke priče o batinanju to je smešno... naravno da ne šerifujemo i da ne dajemo sebi za pravo da fizički idemo i obračunavamo se sa ženama ili decom koje su lupile kucu po dupetu. Njih edukujemo da nije lepo postupati sa životinjom onako kako oni ne bi voleli da se postupa sa njima, to je prosta jednačina. Za muškarčine koje šutiraju trudne pse po ulici, seku im šape, uši, glave, stavljaju petarde u anuse... sve znate, nismo mali. Ali hajde da kažem da i njih edukujemo. To im je životna škola jača od Sorbone, izmeni im se psiha posle toga... dakle sve može mirno i normalno osim kad ne može. Pa neka shvati ko kako hoće.
Ne. Nemamo po kom osnovu. Zato što naš cilj nije skupljanje granula i donacija. Mi imamo onoliko pasa koliko sami možemo da servisiramo i naše akcije su takve da nema potrebe da ih delimo sa nepoznatim ljudima. Naš cilj su životinje i ništa drugo. To ne znači da nema super udruženja, ali prosto nismo na istim talasima.
Najbolja reklama... šta znam, mozda baš naša stranica i svi oni spašeni i sada srećni psi. Teško je izdvojiti. Nasilje ne sigurno.
Iskoreniti neće sigurno, ali suzbiti hoće. I već suzbija. Hteli to neki da priznaju ili ne, ja vam životom garantujem da se svako ko muči životinje zapita... šta ću ako mi dođe njih 20 maskiranih... e sad da li je sve trik ili nije, ne preporučujem da proveravaju.
Od 1.200.000 ljudi koji na svaka 3 dana proleti kroz stranicu, objave, komentare, naše analize pokazuju da nas oko 87% ljudi podržava. Ceo Balkan nas podržava i hvala na tome do neba.
Samo na preporuku nekog drugog člana koji onda odgovara za člana kog je doveo. Imamo mi našu hijerarhiju, ali što se toga tiče iz više razloga nismo otvoreni za javnost. Nijedan član Levijatana ne sme da puši, pije, ni da koristi bilo kakve vrste opijata. To je samo jedan od vojničkih uslova, zvuči suludo, ali samo disciplinom možete držati masu pod prezumpcijom da je uopšte imate.
Naravno, mnoge, ali ne bismo o njima.
Planiramo da raskrinkamo otimačinu para preko grbača životinja, loše uslove za život, loše pansione, ali ne razmišljamo toliko daleko. Imamo u planu azil i veterinarski stacionar, ali to je još dug štap.