Sinan Sakić se borio za život, borio se da izgura još jednom preko svake uzbrdice i svake prepreke kao toliko puta do sada, da ostane među nama. A upravo nama je ostavio sve, ostavio nam je sebe i mi se sada podsećamo dela zaostavštine ovog čoveka i u isto vreme mu odajemo poslednju poštu.
Ovo je poslednji snimak legendarnog Sinana u Kliničkom centru u Beogradu (VIDEO)
Sinan predstavlja krajnji stadijum u kafanskom bolu svakog čoveka. Ako slučajno preživite Šabana, Tomu, Sava Radusinovića, onda vas čeka Sinan i tu je kraj. Padate.
Njegovi stihovi imaju više gorčine nego bilo koji drugi, a u isto vreme i više iskrenosti. Tome doprinosi Sinanov glas koji čak deluje malo karikaturno za neznalice, ali samo pravi ljubitelji narodnog melosa i teške, kafanske romantike mogu da cene nijansu jecaja koja izlazi iz Sinanovog glasa za vreme pesme.
Odlučili smo da odaberemo njegovih "najtežih" 10 pesama, onih koje ga najbolje reprezentuju. Malo je bilo teško sve hitove svesti na tako malu cifru, ali uspeli smo nekako. Usput se izvinjavamo pesmama koje su isključene. Naravno, napisaćemo uz link i par stihova (ili sve) koji posebno jako mrve već slomljena srca.
"Ti negde gradiš, ljubavi, dom
ja živim sam u svetu svom.
Sve je postalo pepeo i dim,
Otkad si, srećo, otišla sa njim..."
"Tvoja se svadba sprema,
na veselju biti neću,
tebe ću tražiti po svetu,
tražiću izgubljenu sreću..."
"Ostaje mi da nestanem
međ' ljudima sličnim sebi,
da koračam putem tuge,
da se nadam samo tebi.
Ne govori da me voliš
kad znam da su puste priče,
lagala si, lagala si,
zar lagati možeš više..."
"Noćas se s tugom borim,
s tugom u srcu mom,
u uglu krčme ove
pitam se šta je sa njom.
Sklonite čaše sa stola,
slomiću sve ove noći,
draga je otišla moja,
rekla je neće doći."
"Ja voleti nikad neću
oči tople kao njene,
sva je moja sreća bila
u očima jedne zene.
Bežaću od uspomena
kroz proleća i kroz zime,
a znam da ću godinama
šaputati njeno ime.
I sećanja na te dane
pratiće me kao sene,
iz očiju drugih žena
gledaće me oči njene.
Još uvek sam sam,
još uvek te čekam,
još uvek se sreći nadam,
gde si, ženo daleka?"
"Evo već je ponoć,
ne prati me više,
suvišno sada je sve.
Sutra s tobom neću biti,
odnosi me život dalje,
ja te volim, al' šta mogu,
sudbina me na put šalje."
"Čuj, zovem te, ljubavi,
samo da znaš ne mogu dugo,
hteo sam nešto važno ti reći,
ne ostavljaj me za veče drugo.
Znaj, želim te večeras,
nek' tvoje srce s mojim krene,
ljubav je tvoja za sreću moju,
ne ostavljaj me za tužno vreme.
Hej, dođi na trenutak,
kad nisi sa mnom, mrzim sebe,
želim da budem srećan sa tobom,
ne ostavljaj me, ja neću tebe.
Izađi na pet minuta
i poljubi onog što luta,
izađi na pet minuta
i pruži ruku onom što luta."
"Hteo je ženu k'o svaki čovek,
pa kupi zemlju kraj planinskog vrela
i šljivik mali za rakiju
i kućicu na kraju sela.
Delija momak u najlepše doba
želeo je ženu, želeo je dom,
najlepše dane u kućici maloj,
želeo je on da proživi s njom.
Jednog je dana pre zore rane
pozvao kuma i desetak ljudi,
kočije naš'o za svatove
da isprose ženu što ljubi.
Najlepšom curom u njihovom kraju
oženi se drugi, pokloni joj sve,
najdraži njeni ne želeše njega,
voleo je nju, a ostao bez nje."
"Pokajah se, pođoh da je vidim
sa namerom za početak novi,
tad mi njena stara majka reče:
ja te molim, više je ne zovi.
Ne traži je, sine, reče majka njena,
ne diraj u njenu započetu sreću,
jer ona je, sine, noćas isprošena,
ne donosi jesen njenom proleću.
Sa prozora gledala me ona
i rukama skrivala je lice,
shvatila je valjda istog trena
da je greškom dala drugom srce.
Okrenuh se, pođoh svojoj kući
svestan da sam igru izgubio
da ostajem bez voljenog bića
s kim sam svoje snove snio."
"Pevaj mi o njoj, prijatelju,
jer ti znaš da me boli,
nije htela u životu,
bar u pesmi nek' me voli.
Čemu da se nadam više
kad i srce nadu gubi,
zato pevaj, prijatelju,
bar u pesmi nek' me ljubi.
Pevaj mi o njoj, prijatelju stari,
nek' zajeca žica, nek' zadrhti srce,
dok ispijam čaše pevaj mi o njoj,
samo ti me shvataš, prijatelju moj.
Znam da sad ne vredi više
istinu od srca kriti,
ali će u pesmi, druže,
ona večno moja biti."
To je to, deset neizostavnih Sinanovih pesama. Bilo da vam najviše tuge izaziva kada u poslednjem stihu svake strofe u "Izađi na pet minuta" on usput snuždeno izgovori "ne ostavljaj me", bilo da biste udarali golim rukama o slomljeno staklo na kafanskom stolu u momentu kad kaže "nije htela u životu, bar u pesmi nek' me voli" ili jednostavno i sami kao on "bežite od uspomena kroz proleća i kroz zime, a znate da ćete godinama šaputati njeno ime"... dakle, šta god da je dijagnoza, samo je jedan lek. U stvari dva, Sinan i alkoholna sadržina čaše.
Počivaj u miru, istinska legendo narodne muzike.