Kada bi vam neko rekao da u Srbiji postoji mesto u koje možete da odete, ali da je neizvesno da li ćete se otuda i vratiti istog dana, verovatno biste pomislili da se šali sa vama.
Ono što je posebno zanimljivo je da nakon 11.30 časova ne postoji autobuska linija kojom ćete se u Vranje vratiti iz Bosilegrada.
Lokalni prevoznik iz Vranja radnim danima kreće dva puta za Bosilegrad, u osam i 14 časova, dok je povratak zakazan za 5.30 i 11.30.
Postoji i "vikend" linija, premda se i nedeljom, ali samo tog dana, možete vratiti u Vranje popodne, i taj autobus polazi u 16 časova.
U pitanju je onaj isti, lokalni, jer drugog, jednostavno, nema.
Vranje i Bosilegrad deli, 95,6 kilometara, ili, kako je procenjeno, sat i 48 minuta vožnje kolima.
Put, međutim, traje mnogo duže od predviđenog.
Iz Vranja se kreće u osam sati, da bi se na konačno odredište stiglo tek u 11.15.
I to kombijem, doduše, samo do Surdulice, posle se menja prevoz što je jako bitno jer, po zakonima fizike, manjem prevoznom sredstvu trebalo bi i manje vremena da savlada težak put i krivine koje se do Bosilegrada ne mogu prebrojati.
Uzimajući u obzir i težak put i brojne krivine, procena je bila da ćemo u Bosilegrad stići najkasnije do 10, odnosno da nam je dva sata sasvim dovoljno da prevalimo taj put.
Česta su bila zastajkivanja, a najveća pauza dogodila se oko devet sati, kada smo u Surdulici promenili vozilo, i iz kombija prešli u autobus.