Čemu zapravo težimo?
Prema definiciji, sreća je stanje zasnovano na zadovoljstvu životnom situacijom, koje je u tesnoj vezi sa osećajem ispunjenosti i uživanja. Zbog toga, sreća je prilično subjektivan pojam, različit od čoveka do čoveka, zavisi od kulture, podneblja ili istorijskog trenutka. A trenutno smo u onom momentu istorije koji će ostati ubeležen kao vreme nespokoja i borbe za zdravlje.
Sve zemlje da krenu u pravcu sreće
Od 2012. godine, 20. mart se slavi kao Međunarodni dan sreće. Tada su Ujedinjene nacije prihvatile inicijativu i pozvale su sve zemlje da krenu u tom pravcu – u pravcu sreće svojih žitelja. Mala planinska zemlja u Aziji, Butan, je na dobrom putu jer već godinama važi za zemlju sa najsrećnijim građanima na svetu. Još 2005. godine su prvi uveli Indeks bruto nacionalne sreće. Ovaj indeks meri psihološko blagostanje, ali i ocenu građana ključnih segmenata države, kao što su zdravstvo, obrazovanje, ekologija… Butan sreći pristupa na holistički način, odbacujući materijalno bogatstvo i ekonomiju kao glavne pokazatelje, koji mesto ustupaju duhovnom aspektu zadovoljstva.
Sreća u doba COVID-a
Sutra je svetski dan sreće i prvi dan proleća, već drugi u nizu koji planeta dočekuje pod pandemijom. I logično se nameće pitanje, možemo li osećati punu sreću, dok strepimo za najmilije i sebe. Poslednje istraživanje IPSOS-a, sprovedeno u 27 zemalja, pokazalo je da i u doba COVID-a, čak 63 odsto odraslih ispitanika sebe smatra srećnima. Kao najčešće uslove za osećaj sreće, ispitanici su istakli stvari koje većinu ljudi inače usrećuju: zdravlje, fizičko i mentalno (55%), odnos sa partnerom (49%), deca (49%), osećaj da moj život ima smisla (48%) i uslovi života (45%). Zanimljivo je da su novac i vreme pali na lestvici razloga za sreću, kao i to da je u sličnom istraživanju pre korone, procenat sreće bio samo za 1 odsto viši (64%). Ipak, studija Instituta za istraživanje sreće iz Kopenhagena, sprovedena u 97 zemalja, pokazala je da je pandemija najviše uticala na naše emocije. Osećaj usamljenosti, dosade, anksioznosti su se povećavali sa komplikovanjem epidemiološke situacije.
Male stvari, veliki korak ka sreći
Stara mudrost “sreća je u malim stvarima” je nešto čega se treba podsećati i držati. I baš te male stvari su ključne u svim savetima za očuvanje osećaja sreće, pre svega mentalne i emotivne, u periodu u kojem smo. Čitanje knjiga je dobar izbor iz mnogo razloga. Jedan od njih otkrila je i studija rađena na Univerzitetu Saseks koja govori da samo šest minuta čitanja može smanjiti stres za čak 68%. Online kafenisanje sa dragom osobom je takođe dobar izbor. Fizička distanca ne treba da znači i emotivnu, a za susrete koji neizmerno znače su dovoljni kompjuter i šoljica Doncafé kafe. Još jedna od stvari koja se preporučuje je otkrivanje novih iskustava. Kako smo trenutno pod ograničenjima zbog pandemije, ta iskustva mogu biti novi ukusi. Više vremena provedenog u kuhinji može imati dosta blagodeti – opušta, razvija kreativnost, daje smisao onome što radite. U tim kulinarskim “eksperimentima”, opet pravi saveznik može biti jubilarna šoljica Doncafé kafe, koja je vremenom postala i prava mera za otprilike sve drugo. U njenoj unutrašnjosti naći ćete fino obeležene mere za brojne sastojke.
Može li se sreća naučiti?
Sreću u nama pokreću i hormoni endorfin, serotonin, dopamin i oksitocin, koje često zovemo jednostavno “hormoni sreće”. Njihovim lučenjem stvaraju se hemijski procesi zahvaljujući kojima osećamo zadovoljstvo. Da bismo podstakli to lučenje, potrebno je da se bavimo aktivnostima koje pokreću “hormone sreće”, kao što je svaka fizička aktivnost. Bitan faktor je i način na koji razmišljamo. Usmeravanje misli i osećanja na pozitivne stvari u našem životu je dobar put. Eliminisanje brige o stvarima koje se ne mogu rešiti i pronalaženje samo naše, lične životne strasti je još jedan od saveta brojnih terapeuta. Potraga za srećom je neprekidna i vraća nas na početak i pitanje – čemu zapravo težimo? Jedan od odgovora dao je čuveni Mahatma Gandi „Sreća je kada se ono što misliš, ono što govoriš i ono što jesi nalaze u harmoniji“.
Srećan nam dan sreće!