Odrastajući na postulatima (uglavnom američke) pop kulture, u tinejdž danima mi je jedna stvar bila onako beskrajno kul i glamurozna: dostava hrane. Nekako se uvek u krucijalnoj sceni filma ili serije pojavi kurir sa velikom braon papirnatom kesom, i onda naši junaci rešavaju svoje skriptovane dileme dok iz malih praktičnih kanistera presipaju tek pristiglu klopu na set velikih lepih tanjira.
U međuvremenu sam porastao i shvatio pravo značenje onog heštega #adultinghard, pa je dostava hrane postala više od fotogeničnog čina. Potreba i navika. Ali budimo iskreni, nije uvek bila "kao na filmu". Najčešće bih se dugo mučio pokušavajući da na telefon dobijem restoran iz kog želim da poručim, a čekanje da paket stigne obično je trajalo čitavu večnost i klopa bi neretko stizala hladna i pretumbana.
Dok se nije pojavio Wolt.
Prvi put sam za ovu aplikaciju čuo od drugarice iz detinjstva koja je u međuvremenu rodila troje dece i naše TV maratone zamenila triatlonom kućnih obaveza u kojima je za kuvanje ostalo jako malo prostora, pa je počela da koristi Wolt više nego bilo šta drugo u telefonu. I klinci su uvek siti, i muža čeka ručak, a i sebi naruči tiramisu iz omiljenog restorana (u koji više nikad ne stiže da ide), ne bi li zadržala makar jedan samougodan ritual u užurbanom danu. Ipak, koliko je za nju Wolt bio spas, za mene je strast.
Kao neko ko hedonizam shvata krajnje ozbiljno, a sebe smatra beskompromisnim gurmanom, sviđa mi se što je ceo interfejs Wolta tako stajliš, sve do profi fotki hrane koje su beskrajno #mljac. Čim mi je objasnila kako sve fukcioniše, odlučio sam da u narednoj radnoj nedelji na pauzi za ručak woltujem.
Pod parolom da hrana koja stiže brzo do mene nije nužno i brza hrana već nešto sasvim zdravo i ukusno, prvo sam za ovaj #tastetest odabrao Protein i njihova dva bestselera: Anti Mac burger i proteinske palačinke sa jabukom, cimetom i orasima. Sa burgerima je dostava naročito "opasna" jer često ne prežive dobro put koji treba da pređu ali kod Wolta za takvu bojazan jednostavno nije bilo mesta: Anti Mac je do mene stigao topao i ukusan kao da sam bio u restoranu, a da pritom uopšte nisam morao da ustajem od kompa. Zato sam Woltu odma' uz dezert dao sjajnu ocenu.
Kada je zajednički ručak sa kolegama u pitanju, obično se borim sa tim da li stižem do bankomata ili imam dovoljno keša kod sebe, ali uz Wolt uopšte nemam tu brigu jer je dovoljno samo jednom uneti podatke kartice i više o tome ne brineš. Da ne govorim o tome koliko smo svi nestrpljivi da klopa stigne, pa u aplikaciji sve vreme pratimo porudžbinu i to drastično menja situaciju u odnosu na ono kad nemaš pojma dokle je tvoj nasušni ručak stigao i kad će doći tamo gde mu je mesto. Za gozbu smo izabrali klasičnu gastro varijantu: domaći roštilj iz restorana Bela reka i čuvene lazanje Karavan Express. Kako ne bi ispalo da samo krkamo kalorično, dodali smo malo zdravog kuskusa za prilog. Treba li naglasiti da su nam kobasice punjene sirom, uz kajmak i ajvar, od pauze za ručak napravile najbolji deo radnog dana?
I baš kao sa svakom novotarijom koja ti promeni život na bolje, koristeći Wolt sam došao do toga da uopšte ne znam kako sam živeo bez ovako kul opcije naručivanja hrane. Sad još samo da naprave neku aplikaciju koja će trošiti kalorije onoliko brzo koliko Woltom stižu na sto.