PRELEPO! NAJRUŽNIJA ŽENA NA SVETU IMALA JE ZLATNO SRCE: Zbog bolesti su joj se smejali, a ona je pristajala na sve samo da prehrani decu

Većina majki će napraviti sve za svoju decu, a Meri En Bevan nije bila izuzetak od ovog pravila. Nije je bilo strah od sebe napraviti predmet ismevanja zbog svog neobičnog izgleda jer je imala samo jedan cilj- nahraniti svoju decu, šta god bilo potrebno. Meri je istrpela okrutnost, izrugivanje i uvrede koje su joj servirali ljudi željni videti 'najružniju ženu na svetu'.

Meri je potekla iz siromašne porodice u Londonu, a već je u ranoj mladosti počela raditi kao medicinska sestra. Bila je zgodna mlada devojka koja je sanjala o tome da ima vlastitu porodicu. San joj se i ostvario. Kad je imala 29 godina udala se za Tomasa Bevana i rodila mu četvoro dece.

Kasnije u životu, sustigli su je zdravstveni problemi. Počela je da pati od migrena, ali i bolova u mišićima i zglobovima. Lekari nisu znali što se događa, a Meri je i dalje vredno radila kako bi izdržavala svoju porodicu.

Lekari su bili saglasni - u pitanju su bili prvi znaci akromegalije, poremećaja obeleženog prekomernom proizvodnjom hormona rasta u hipofizi.

Akromegalija je jedno od retkih stanja hipofize i danas se može lečiti ako se otkrije dovoljno rano. Međutim, pod ograničenjima medicine ranog 20. veka, Bevan nije imala načina da leči ili spreči to stanje.

A, ubrzo je otkrila da se njeno telo menja do neprepoznatljivosti.

Žena visoko uzdignute glave

Kao rezultat bolesti, Merine inače normalne ruke i stopala su porasle van svake proporcije, njeno čelo i donja vilica su se izvili ka spolja, a nos joj je postao vidljivo veći.

Retko stanje ju je trajno unakazilo. Ovakav izgled otežavao joj je pronalaženje i zadržavanje posla i porodica se uskoro našla u teškoj materijalnoj situaciji. Navodno, upravo je neki farmer kod koga je pokušavala da nađe posao bio taj koji joj je, valjda da bi je uvredio, rekao kako je ona sada “sposobna samo za takmičenje za najružniju ženu”.

I, Meri je zapravo rešila da ga posluša! Pronašla je vašar na kome se održavalo upravo takvo takmičenje i, progutavši ponos za dobrobit svoje dece, prijavila se i - pobedila. Podnela je poniženja i ismevanja da bi uspela da prehrani svoju porodicu.

Njena pobeda privukla je pažnju vlasnika jednog cirkusa i on joj je ponudio posao. Pošto joj je lekar objasnio da će se njeno stanje samo pogoršavati, odlučila je da to iskoristi zarad dobrobiti svoje dece. Uskoro je imala redovan posao na putujućim vašarima, pojavljujući se na širom Britanskih ostrva i reklamirajući se kao “najružnija žena na svetu”.

Godine 1920, Meri je odgovorila na oglas u novinama koji je glasio: “Traži se! Najružnija žena. Ništa odbojno, osakaćeno ili unakaženo. Zagarantovana dobra plata i dug angažman za dobrog kandidata. Pošaljite fotografiju”.

Oglas je zapravo dao britanski agent za “Barnum i Bejlijev cirkus”. A, jednom kada je video Meri on je bio oduševljen rekavši da ona ima “što bi moglo zvučati kao paradoks, lice ružne žene koje nije bilo neprijatno”.

Uspeh u cirkusu

Nakon što je agentu poslala fotografiju napravljenu posebno za tu priliku, Meri su pozvali da se pridruži cirkusu u zabavnom parku Dreamland na Koni Ajlendu, tada jednoj od najvećih lokacija te vrste na čitavom svetu.

Defilovana je podijumom zajedno sa drugim poznatim izvođačima tog vremena, uključujući Lajonela - Čoveka sa lavljim licem i Džin Kerol - Tetoviranom damom. Kažu da je Meri mirno podnosila ponižavajući tretman “mašinski se osmehujući” i nudeći razglednice sa svojim likom na prodaju. Slike su se prodavale po ceni od 12 dolara komad čime je obezbedila dovoljno novca za sebe i za obrazovanje svoje dece.

Kako su godine prolazile, Meri En Bevan je nastavila da privlači publiku, a čak je i nastupala sa čuvenom trupom “Ringling Bros”. Uspela je u svom cilju da obezbedi i svoju decu - za samo dve godine nastupa u Njujorku zaradila je 20.000 funti, što je u današnjem novcu otprilike ekvivalentno 1,6 miliona dolara.

Poslednji dani Meri En Bevan

Meri je imala prijatelje i van sveta cirkusa. Dok je nastupala u Medison Skver Gardenu 1929. godine, započela je romansu sa čuvarom zoo vrta poznatim samo kao Endrju. Čak je pristala i na tretman lepote u jednom njujorškom salonu, gde su joj kozmetičari napravili manikir i masažu, ispravili kosu i našminkali lice.

Neki ljudi su okrutno tvrdili da su “rumenilo i puder na licu Meri En stajali kao čipkane zavese na prozorima ratnog broda”. Međutim, sama Meri En je, kada je videla svoj odraz, jednostavno rekla: “Pretpostavljam da ću se vratiti na posao”.

Nastavila je da radi na Koni Ajlendu sve do smrti u 59. godini 26. decembra 1933. Njeni posmrtni ostaci vraćeni su u domovinu i sahranjeni na groblju Brokli i Lejdivel u jugoistočnom Londonu.

Što se tiče njene dece o njima u istoriji više nema pomena. Nadamo se da su umeli da cene žrtvu koju je njihova majka podnela kako bi oni imali pristojan život.