Internet i društvene mreže su donele jednu od najznačajnih promena u istoriji čovečanstva i ta promena je nezaustavljiva. Ukoliko bi pojedinac po svaku cenu želeo da ostane izvan toga zapravo bi bio izvan svih tokova savremenog života.
"Onlajn život" korisnika socijalnih mreža kroz njihove objave pruža mnoštvo informacija i gotovo da nema čoveka koji se u određenom trenutku ne zapita - Koliko otkrivam sebe? Gde je granica? Šta ovo govori o meni?
Da li naši profili na Instagramu, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama govore o nama i više nego što smo svesni? Koliko fotografije i tekstovi koje objavljujemo otkrivaju naše psihičko stanje? Šta se krije iza samoprezentovanja? Koliko je "zdravo" nemati socijalne mreže u modernom dobu?
Odgovore na ova i mnoštvo drugih pitanja potražili smo od naše sagovornice - kliničkog psihologa dr Dušanke Vučinić Latas.
Profilna fotografija veoma je važna: A evo KOGA bi trebalo da pustite da vam je odabere!
- Naprotiv, mislim da ono što se objavljuje na društvenim mrežama najčešće predstavlja idealizovano samoprezentovanje, odnosno, prikazivanje idealne, savršene slike o sebi koju želimo da prikažemo drugima i što ponekad nema baš puno dodirnih tačaka sa realnim i svakodnevnim životom koji vodimo i stvarnim osećanjima i unutrašnjim doživljajima. U najvećem broju slučajeva postavljaju se fotografije na kojima najlepše izgledamo, najluđe se provodimo, najzanimljivija mesta koja posećujemo ili hrana koju jedemo i to uvek sa idejom da se predstavimo onakvi kakvi bismo želeli da budemo u očima drugih.
Ljudi su pronašli NOV i BEZOBRAZAN način da "uživaju" u vašim FOTOGRAFIJAMA!
Dr Dušanka Vučinić Latas - klinički psiholog u KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje", docent na "Fakultetu za medije i komunikacije"; radi kao mentor na specijalizaciji iz medicinske psihologije na "Medicinskom fakultetu" u Beogradu i kao stručni konsultant iz oblasti procene i primene emocionalne inteligencije u poslovnom okruženju.
- Većina ljudi najviše se investira u pokušaje da ne procure takva osećanja na slike ili priče koje objavljuju. Niko ne želi da se prikaže kao ranjiv, prestrašen, tužan, nesrećan ili usamljen.
- Savremena tehnologija je svima dostupna i jednim delom pokreće i zadovoljava narcističke potrebe koje postoje u svakom čoveku u određenoj meri. Svako od nas po malo želi da mu se dive, da misle dobro o njemu/njoj, poneko želi i da mu zavide… To su normalne ljudske potrebe ako su prisutne u razumnoj meri. Ukoliko osobi pažnja i divljenje drugih postanu jedini cilj onda govorimo o patološkim potrebama za divljenjem.
ŽEĐ SAMOLJUBLJA: Mitski i savremeni Narcis - odraz u vodi i selfi!
- To je tačno. Neurotični poremećaji su gotovo nestali iz naših ordinacija, ovo je vreme poremećaja ličnosti, a među njima je jako puno narcističnih poremećaja. Jedna od karakteristika Narcisa i jeste nepostojanje kapaciteta za ljubav i empatiju; "narcisi" druge ljude koriste samo kao objekte za zadovoljavanje sopstvenih potreba, bez ideje da su drugi ljudi odvojena bića sa svojim potrebama. Partneri se idealizuju i onda kroz "stapanje", simbiozu sa savršenim drugim "narcis" se oseća dobro, pun samopoštovanja. Na prvi znak nesavršenosti partnera dolazi do naglog sloma idelizacije i drugi postaje obezvređen, odbačen. Na najmanju povredu slike o sebi u "narcisu" se budi osvetoljubivi bes i oni su ubeđeni da imaju prava da povređuju druge samo zato što od njih nisu dobili pažnju, divljenje ili ponašanje koje oni misle da zaslužuju.
Zašto lepi ljudi NE VOLE svoje fotografije?
Spustite čašu: Psiholog otkrio najbolju metodu za oslobađanje od stresa
- U eri internet sve je lako dostupno i sve izgleda zamenljivo. U moru mogućnosti teško je biti vidljiv i drugačiji. Ako u osobi postoji snažna glad da se istakne i da time popuni unutrašnju prazninu ili nisko samopoštovanje ona neće prezati ni od kakvog ponašanja koje će joj dati "vidljivost" u očima drugih.
- To je nov način komuniciranja. Savremena tehnologija menja kvalitet i vrstu ljudske komunikacije, što nije nužno loše. Često se čuje teza da mladi ljudi danas ne komuniciraju već su "zakačeni" za društvene mreže. Mislim da to nije u potpunosti tačno: mladi ljudi danas možda i više komuniciraju, zapravo su stalno onlajn u komunikaciji, ali je vrsta i kvalitet te komunikcaije drugačija. I to ima svoje psihološke posledice koje ćemo mi psiholozi tek proučavati u budućnosti.
Evo kako da saznate KO VAM GLEDA PROFIL na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru, Snepčetu...
- Mislim da problem nastaje onda kada neko prestane da autentično živi i usmeren je na "falš" život koji plasira preko stori - ja, na primer ako neko ne uživa u druženju i ručku, već je sve vreme investiran u snimanje što savršenijih kadrova, tada je to problem, ne samo objavljivanje storija.
Ovo 21 pitanje MORATE postaviti sebi da bi vam život IMAO SMISLA!
- Ovo je odlično pitanje jer se savremenoj tehnologiji često pripisuju samo negativne posledice. Ljudska psihologija se menja. Mobilni telefoni, internet i društvene mreže su donele jednu od najznačajnih promena u istoriji čovečanstva i ta promena je nezaustavljiva. Ako bi neko po svaku cenu želeo da ostane izvan toga zapravo bi bio izvan svih tokova savremenog života, izolovan kao "nepismen" čovek po kriterijumima dvadesetog veka. Svet se menja, ljudi se menjaju, mlad čovek koji ostaje u potpunosti izvan tih puteva komunikacije je izolovan iz vršnjačke grupe i to nije znak dobre adaptiranosti i mentalnog zdravlja.
- To jeste jedna od najintrigantnijih tema vezanih za internet: koliko su takve veze realne, a koliko artificijelne, lažne… Koliko možemo suštinski važnih stvari saznati o drugoj osobi bez direktnog kontakta i svih informacija koje nam kontakt uživo donosi, a što uključuje neverbalne znake i naš unutrašnji doživljaj druge osobe? Koliko je naša slika o potencijalnim partnerima realna na osnovu njihove self-prezentacije na društvenim mrežama. Većina ljudi danas "gugla" svakog potencijalnog partnera koga upozna: koliko je ta slika realna i pouzdana?
Učite od Ajnštajna: Uspešni ljudi svako jutro postavljaju sebi OVO PITANJE!
- U savremnoj psihijatriji pojavljuje se niz novih poremećaja sa kojima se nismo susretali u dvadesetom veku, a vezani su za zloupotrebu interneta, pre svega razne vrste zavisnosti, od igrica preko društvenih mreža, a zatim i hipohondrijski strahovi koji se javljaju kod ljudi koji nekritično pretražuju internet u vezi sa medicinskim dijagnozama.
- Mislim da svaka pretanja bez obzira od koga dolazi treba da bude shvaćena ozbiljno. Anonimnost interneta smanjuje kontrolu agresije kod nekih ljudi, ali samim tim ako neko ima potrebu da preti ili agresivno napada, radi se o osobi sa ozbiljnim agresivnim crtama i to uvek treba shvatiti ozbiljno.
Postavite ovo jedno pitanje i odgovor će vam reći SVE što treba da znate o nečijem karakteru
- Nekada su ljudi čitali novine uz jutranju kafu, danas je to internet. Mislim da to ne mora nužno da znači nešto loše.
- "Onlajn život" ne može da zameni stvarne i autentično bliske ljudske odnose. Nije važno koliko prijatelja imate na Fejsbuku ili pratioca na Intargramu, važno je koliko stvarnih ljudi imate u svom životu, onih koji su tu za vas i kada vam je teško i kada se osećate tako da to nikada ne biste prikazali na internetu. To je zapravo ključ srećnog i zadovoljnog života: dobri, bliski odnosi sa ljudima na koje možete da se oslonite.
VEZA I FEJSBUK nisu najbolji spoj: 5 problema koje parovi imaju zbog DRUŠTVENIH MREŽA!