U različitim krajevima postoje i različiti običaji kada je u pitanju budući zajednički život dvoje mladih. Zbog toga je ponekad teško razgraničiti šta je veridba, a šta prosidba.
Ljudi često mešaju ova dva svečana čina. Međutim, razlike između veridbe i prosidbe postoje.
Pod prosidbom se podrazumeva momenat kada mladić od svoje devojke zatraži njenu ruku, kada je zaprosi. Reč je dakle o činu koji njih dvoje obavljaju sami, u intimnoj atmosferi, daleko od očiju javnosti.
Međutim, treba naglasiti da i ovde ima izuzetaka, neki muškarci smatraju da je prosidbu bolje obaviti javno, da svi odmah za nju čuju, pa odaberu neki veliki javni događaj na kome će zaprositi svoju voljenu.
Nakon prosidbe, par se dogovara oko datuma kada će svoju odluku podeliti sa svojim najbližima i kada će devojka, ma koliko to u današnjem žargonu čudno zvučalo, biti prstenovana. To je sam početak veridbe.
Dakle, veridba je čin koji se obavlja kod kuće, u porodičnoj atmosferi, druženje i upoznavanje članova porodica dvoje mladih koji su doneli odluku da otpočnu zajednički život.
U Srbiji su veridbe prevashodno služile da se upoznaju roditelji, kao i članovi najuže porodice. Obično su se obavljale u kući buduće mlade. To je i trenutak kada mladoženja od njenog oca traži mladinu ruku i na nju stavlja verenički prsten.