Pedesetpetogodišnji Pol Frončak, kome su roditelji rekli da je kao novorođenče otet iz bolnice da bi im dve godine kasnije bio vraćen, otkrio je da nije njihov sin.
Frončak, koji je rastao u Čikagu, uz "roditelje" Doru i Čestera, imao je deset godina kada je slučajno našao isečak iz novina u kome je pisalo da je kao beba bio otet.
Dora i Čester su mu rekli da ga je aprila 1964, samo jedan dan nakon što se rodio, iz majčinog naručja uzela žena prerušena u bolničarku, koja joj je rekla da ga nosi na pregled, i da je posle toga nestao iz porodilišta. Vest je odjeknula u medijima.
Dve godine kasnije, dečak koji je odgovarao Polovom opisu nađen je u tržnom centru u Njuarku (Nju Džersi). Šezdesetih godina XX veka nije bilo načina da se utvrdi da li je to zaista Pol, ali su vlasti odlučile da je to ta beba i vratile dete Dori i Česteru. Pol je, međutim, počeo da sumnja, a što je bivao stariji, to su sumnje bivale sve jače.
– Rojila su mi se pitanja u glavi. Pitao sam se da li sam zaista njihov sin – seća se Pol.
– Ne ličim ni na koga u porodici, a nemam ništa zajedničko s bratom Dejvom. Ja sam voleo rok i motore, i nosio sam dugu kosu – bio sam sušta suprotnost njemu.
Pol je zasnovao porodicu, a kada ga je lekar pitao o porodičnoj istoriji bolesti, shvatio je da je krajnje vreme da otkrije istinu. Ubedio je Doru i Čestera da se podvrgnu DNK testu i, kao što je očekivao, ispostavilo se da nisu u srodstvu. Posle toga je angažovao privatne detektive i saznao je da je rođen kao Džek Rozental i da je šest meseci stariji nego što je mislio.
Pretpostavlja se da su Pola i njegovu braću i sestre napustili roditelji, jer mu je majka bila alkoholičar, a otac poremećeni ratni veteran. Džek sada pokušava da nađe pravog sina Dore i Čestera, kao i svoju biološku sestru bliznakinju, koja je nestala u isto vreme kao i on. Svoju životnu priču opisao je u knjizi pod naslovom: „The Foundling: The True Story of a Kidnapping, a Family Secret, and My Search for the Real Me.