"Mislila sam da je to odvratno i zbog toga nikome to nisam rekla. Samo sam radila. Posle dvadesete sam već shvatila da svako od nas ima neki čudan fetiš, ali draž je i užitak upravo u tome što nije koncencionalan.
Obožavam da se seksam na prljavim mestima - javni toalet, štala, poljski vece, slepa ulica, garaža,... važno je da je javno i prljavo. Zapravo, ja tu ne vidim ništa loše.
Imala sam mnogo problema sa muškarcima zbog toga. Valjda misle da sam drolja, jer kad im predložim da me "uzmu" otpozadi u toaletu bioskopa (ako smo izašli u grad), već sutradan mogu da zaboravim na dalje viđanje.
Pa, uglavnom im ne zameram na tome. Svako traži ono što želi i ako mu to ne odgovara, ide dalje.
Uglavnom se završavalo loše, sve dok nisam upoznala mog dečka, a kasnije muža. On je prvi meni predložio da se, prilikom prvog izlaska, kresnemo žestoko pored kante za smeće u uličici iza restorana u koji smo izašli.
Bilo je tako suludo i žestoko da sam se odmah zaljubila. Ako se tako čovek zaljubljuje.
Vremenom smo se toliko upustili u naše maštarije, da uvek pri ruci ima tubu vazelina - jer sam vremenom razvila i jak poriv za analnim seksom.
Ne bih mogla da zamislim život ni sa jednim drugim muškarcem.
Šta reći? Sto ljudi, sto fetiša..."