Neki vernici ne bi mogli da zamisle odlazak u crkvu, a da ne ispoštuju ovu normu. Drugima je ovo odraz tradicije, dok je trećima to prevaziđeno, čak pomalo neprijatno.
Ljubljenjem ruke svešteniku iskazuje se poštovanje njegovom sveštenom pozivu i time se ustvari blagodari Bogu što je dao mogućnost da kroz jedno grešno ljudsko biće mogu da se spuštaju Njegovi blagodatni darovi.
Čin ljubljenja ruke sveštenom licu predstavlja i završni deo uzimanja blagoslova.
Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da oni čine slova IS HS, takozvani “Hristogram“, i to tako što kažiprst ostaje uspravan, čineći slovo I, srednji prst se savija u polukrug, čineći slovo S.
Domali prst se ukršta sa palcem, čineći slovo H , i na kraju se i mali prst savija polukružno čineći još jedno slovo S.
Od tri stepena sveštenstva – blagoslov se traži od svešteničkog i arhijerejskog, ali ne od đakonskog.
Od monahinja se ne uzima blagoslov jer monahinje nemaju Svetu Tajnu sveštenstva iako mnogi vernici često celivaju ruku igumaniji manastira, ali je u tom slučaju to zapravo čin poštovanja.