Sveta Gora Atonska, jedinstvena zemlja monaha, treći "prst" poluostrva Halkidiki. Srce svetskog pravoslavlja, poslednja živa ikona zaboravljenog Vizantijskog Carstva.
Sama priroda i položaj ovog veličanstvenog mesta odiše posebnošću. Brdovit predeo, prekriven gustim šumama i ispresecan nebrojenim stepenastim jarugama, čas pitom, čas surov, okružen bistrim smaragdnim vodama Egejskog mora. Poluostrvom dominira brdo Atos, kameni goli vrh koji se uzdiže na 2033 metara nadmorske visine i najčešće je zaboden u oblake.
Za Svetu Goru kažu da je jedina država na planeti u kojoj se ljudi ne rađaju nego isključivo umiru. Izabrani koji su se odrekli svetovnog i posvetili se monaškom podvigu žive u surovim uslovima uzdižući duh ka Bogu mučeći telo i tihujući između mora i neba.
O načinu zivota svetogorskih monaka ne znamo puno, tek da uz veličanstvenu zajedničku molitvu vrše i mnogobrojna poslušanja. Kao crkvenjaci, baštovani, trpezarci, kuvari, gostoprimci, bibliotekari, ekonomi. Najmanje vremena ostaje za odmor jer iza toga sledi i sopstveno monaško pravilo koje svako pojedinačno vrši u keliji. Noću su molitve intenzivne.
Kako nemamo mogućnost da nekog od velikodostojnika vidimo u javnosti, oduševio nas je video-snimak koji je objavljen na "Fejsbuk" stranici "Portal Čudo".
Naime, na video-snimku se vidi na više desetina monaha kako u miru ručaju ispod vinove loze, a umirujući glasovi koji pevaju duhovnu pesmu se sve vreme čuju.
Na trpezi se mogu videti čorba, hleb, voće, ali i voda i vino. Trpeza je skronma i dostojanstvena, a ovakva bi trebala biti kod svakog vernika.
Inače, hrišćanima je dozvoljeno da konzumiraju alkohol, ali ne i da u njemu preteruju.
"Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog", navodi se u Bibliji u Mateju 26:29.