Čim sunce grane i ogreje zemlju počinje povrtarska sezona na otvorenom. Ali, pre toga, još tokom februara i marta, seje se razno povrće koje se gajiti preko rasada. Kada je reč o povrću, uslovno rečeno, postoje tri važnija roka setve ili sadnje. To su rana prolećna, postrna i jesenja setva ili sadnja povrća.
Iskusni povrtari to znaju, oni su još tokom januara napravili plan šta će i kada sejati na otvoreno, koje povrće i u koje vreme će sejati u kontejnere za rasad. Ali, ni za rasad svo povrće se ne seje istovremeno. Prvo ono koje će se gajiti u plastenicima, pa zatim biljke koje će se rasađivati na otvorenom, u bašti.
Dobro struktuirano zemljište: Preko njega treba rasporedi tanak sloj pregorelog stajnjaka, pa onda prekopati ili ga nakon okopavanja obogatiti mineralnim đubrivom.
Peskovito i rastresito zemljište: Najbolje bi bilo da se preko njega rasporedi sloj humusa, treseta ili pregorelog stajnjaka, pa onda da se prekopa, jer će se na taj način popraviti i fizička struktura i obogatiti mineralnim sastojcima.
Zbijeno i glinovito zemljište:
Onda pored organskog đubriva treba dodati i određenu količinu peska.
Zemljište sa krupnijim komadima kamena: Ovakvo zemljište se često sreće u planinskim predelima, treba ga takođe obogatiti po mogućstvu organskim đubrivom - pregorelim stajnjakom ili tresetom, suviše velike komade kamena izvaditi i dodati još humusa, ako je dubina zemljišta mala u odnosu na zahteve biljaka, piše na blogu život na selu.
Povrtnjak
U martu se seju:
- U prvoj dekadi : spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata i čičoka.
- U drugoj dekadi: rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija.
- U trećoj dekadi: kelj, kupus, keleraba.
Priprema rasada:
Ovo je idealan period za zasnivanje rasada sezonskog povrća (brokoli, prokelj, kupus, karfiol, paradajz, krastavci, paprika, patlidžan, dinja, lubenica), čije se seme može pronaći u poljoprivrednim apotekama.
Za rasad je potrebno pripremiti sandučiće (ili stare gajbice) sa mešavinom zemlje i peska, rasporediti seme i blago ga sabiti u zemlju, zaliti i ostaviti na osunčanom i toplom mestu do isklijavanja. Ovako pripremljeni sandučići se mogu ostaviti u plasteniku ili stakleniku koji se greje već početkom meseca, a ukoliko nema grejanja u drugoj polovini meseca. Sandučići se, alternativno, mogu pokriti i nekim staklenim ili plastičnim zvonom, ili čak providnom folijom ili celofanom, kako bi se obezbedila što veća vlažnost i toplota, radi boljeg klijanja. U ovom slučaju potrebno je i često provetravanje, jer ovakvi uslovi pogoduju i patogenim organizmima.
Ostali radovi
U martu se mogu posaditi i određene vrste ukrasnog bilja, a to je idealan mesec za prolećnu sadnju ruža. Tokom meseca poželjno prorediti, razdeliti lekovito, začinsko bilje i perene i presaditi ga ukoliko je potrebno.
Mart je idealno vreme za orezivanje. Orezuju se voćke, žbunovi koji cvetaju tokom leta, suve grane hortenzija, ruže, kao i nadzemni delovi perena, koji su izumrli tokom zime. Žive ograde u ovom periodu mogu se strukturno korigovati. Ako je previše gust sklop grana u središnjem delu žive ograde, može se prorediti. Pažljivo ukloniti grane koje su višak, a koje su orijentisane ka unutrašnjosti, kao i suve i oštećene grane.
Nije kasno ni za sadnju voćaka i žbunja ukoliko tlo nije smrznuto ili previše vlažno. Oko stabala starih voćaka moće se postaviti kompost ili stajnjak. Na ovaj način se održava plodnost zemlje, suzbijaju korovi i omogućava duže zadržavanje vlage.
Sada je dobro vreme da otpočnete sa pravljenjem komposta. Kompostiranje je savršen način za recikliranje svog biljnog otpada, kao i određenog smeća iz kuće. Za uzvrat dobijate idalno đubrivo.